Gotovo da nema mafijaške likvidacije iz devedesetih, da na mestu zločina nije bio čuveni forenzičar Časlav Ristić, koji je više od dve decenije radio za MUP.
Tada nisu žrtve sakatile, kao što je slučaj poslednjih godina. Ristić je za Kurir otkrio detalje najpoznatijih ubistava beogradskog podzemlja.
„Poštovali su neka pravila – ubistva su se izvršavala u klasičnim sačekušama ili tokom jurnjave automobilima. Sva brutalnost se ogledala u broju ispaljenih projektila. Uglavnom je pucano iz automatskog oružja i ispaljivana je kiša metaka. Recimo, prva bomba ispod automobila bila je postavljena 1994, kada je ubijen Rade Međed. Tada se pričalo da je bio vlasnik mnogih kockarnica. On je ušao u džip i u Ulici kneza Miloša eksplodirala je bomba ispod njegovog automobila, mislim da tada nije bilo daljinskog upravljanja, već da je bomba bila podešena satom. Nisam radio taj uviđaj, radile su kolege“, kaže Ristić i dodaje da od svih ubistava koja je radio najviše odudara ubistvo političara Ivana Stambolića, bivšeg predsednika Predsedništva Srbije, čije je telo pronađeno u rupi punoj kreča na Fruškoj gori. Istražitelje je do rake odveo svedok-saradnik.
On je otkrio da je na ovaj način ostavljeno telo kako ne bi mogao da se utvrdi identitet žrtve. „Međutim, nisu uspeli da unište baš sve tragove, jer postoje materijali koje kreč nije oštetio. Pronašli smo ključeve od njegovog stana, patiku, i to nam je nesumnjivo pomoglo da utvrdimo identitet žrtve“, prisetio se Ristić.
Opisao je i kako je 2000. godine izgledala scena ubistva Radoslava Trlajića, zvanog Bata Trlaja (37). Trlaja je u beogradskom podzemlju bio je poznat po rečenici: „Mala bara, puno krokodila“, koja se i dan danas izgovara.
„Trlaju je sačekalo više napadača. Čekali su njegov auto i zapucali na oko 500 metara od njegovog kućnog praga. Dao je gas, međutim, upao je u kanal i automobil se prevrnuo. Bilo je zanimljivo da je on tako ranjen izašao iz vozila i krenuo da beži preko njive do ulaza u zgradu. Merili smo korake, tragovi koji su ostali ukazivali su na to da je njegov korak bio skoro dva metra. Izmerili smo 1.9 metara dugačak korak.Trlaja je uspeo da stigne do zgrade, ali tu su ga sustigli i ubili iz ‘kalašnjikova'“, priča forenzičar i dodaje:
„Bio je sav u krvi, ležao je na pločniku, napadači su pobegli kolima, a usput su se oslobodili i oružja.“
Časlav Ristić je bio i na licu mesta ubistva Baneta Grebenovića i Zorana Šubare, koji su izrešetani na Bežanijskoj kosi 1996. godine, ali i ubijenog vlasnika FK Železnik Jusufa Juse Bulića 1998.
Radio je i na jednom od poznatijih ubistava devedesetih, kada je Mihajla Divca ispred hotela „Putnik“ na Novom Beograd ubio bokser Radovan Radusinović. Divac je prvobitno pucao u njega, jer ga je „preko pogledao“, ali dok je bežao s lica mesta, nije očekivao da će ranjeni Radusinović da izvuče pištolj i ubije ga s leđa. Divac je poznat i kao jedan od sagovornika u dokumentarcu „Vidimo se u čitulji“.
