Preteča današnjih dostavljača hrane bili su taksisti.
Dostava hrane danas je u Beogradu normalna i uobičajna stvar, pogotovo od izbijanja pandemije korona virusa, međutim, ono što mnogi ne znaju je to da je u srpskoj prestonici još davne 1974. godine mogla da se naruči hrana.
Sedamdesetih godina prošlog veka, tačnije 1974. godine, privatni taksi prevoz tek je zaživeo u Beogradu, a svi zainteresovani građani mogli su pozivanjem telefonskog broja 443-443 da poruče da im se na kućnu adresu donese nešto iz prodavnice, restorana ili apoteke.
Tako su beogardski taksisti postali prvi servis za dostavu hrane i drugih namirnica u prestonici, kao i začetnici usluge koja će tek pola veka kasnije zaživeti u Beogradu.
Nešto slično pre toga pokušale su „Robne kuće Beograd“ kada je 1969. godine bila organizovana dostava do kuće, ali isključivo za proizvode koji su se tu prodavali, i to samo na Novom Beogradu, usled čega koncept nije zaživeo i brzo je bio ugašen.
Plaćanje – vrlo jednostavno
Plaćanje usluge donošenja hrane od strane taksista bilo je veoma jednostavno. Nakon što pokupi naručenu robu taksista bi uključivao taksimetar i vozio na zadatu adresu.
Kada bi stigao na adresu poručilac bi izašao i platio račun za vožnju, kao i račun za tražene namirnice.
– Želimo da na ovaj način izađemo u susret starima i bolesnima, ali i svima onima koji ne mogu sami da odu do prodavnice – govorio je tada Miša Stojaković, predsednik Udruženja privatnih taksista.
Iako je u početku delovalo kako će ovakav sistem dostave hrane i drugih namirnica zaživeti, to se ipak nije dogodilo.
Uzrok je verovatno taj što pre 50 godina u Beogradu nije bilo uopšte kioska brze hrane, picerija i roštilja na svakom ćošku kao što je to danas slučaj, a i ljudi su više kuvali i hranili se sami kod kuće, nego van kuće.
