Kada god pomislite na kupalište u Beogradu, većini vas danas prvo pada na pamet Ada Ciganlija.
U prošlosti Beograđani i svi oni koji su dolazili u prestonicu da se odmore ipak su imali drugo kupalište – prvu prestoničku plažu „Nica“ koja se nalazila na novobeogradskoj strani Save, na delu između Brankovog i Starog savskog mosta.
Još pre Drugog svetskog rata ovaj deo bio je nasut peskom i nije prošlo mnogo pre nego što je, sama od sebe, tu nikla plaža koja je bila zaista popularna tek ’50-ih i ’60-ih.
Ovo je prva plaža na kojoj su postojale ljuljaške, ringišpil, kao i kabine za presvlačenje. Za vreme vrelih letnjih vikenda ovde je znalo da se okupi i po nekoliko hiljada Beograđana, pa je gužva bila kao na bilo kojoj svetskoj plaži.
Neobično ime plaže potiče iz tog vremena. Na mestu gde se nalazi restoran “Ušće” (ili danas “Nacionalna klasa”) nekada je bila mnogo manja kafana “Nica” i uskoro su svi Beograđani spas od letnjih žega tražili – kod “Nice”.
Ubrzo je prioritet postala gradnja stambenih objekata i obezbeđivanje mesta za stanovanje novim generacijama. Ubrzo je nastao Novi Beograd. ’70-ih godina prošlog veka i “Nica” je prestala da postoji – pešćana plaža je izbetonirana i danas je šetalište.
(Kurir.rs/Lepote Srbije)
