Georg Stanković zvani „Žorž“ bio je jedan od poslednjih žestokih momaka sa beogradskog asfalra koji su pripadali „staroj gardi“ devedesetih godina prošlog veka.
Deo „stare garde“ beogradskog asfalta, poslovni čovek i jedan od najboljih srpskih boksera tog vremena, Žorž Stanković, ubijen je u sačekuši 1. oktobra 1993. godine, a njegov sin Božidar je, u neobičnoj igri sudbine, u junu 1996. stradao pod sličnim okolnostima.
Žorž je slovio za nekrunisanog „kralja Novog Beograda“, čoveka o čijoj snazi i borbenom umeću se pričalo po kiloarima čak i u najjačim kriminalnim krugovima tog vremena. Trenirao je boks šest godina u „Crvenoj Zvezd“, a tri puta je osvojio titulu vicešampiona Srbije. Pobeđivao je i Đorđa Božovića Gišku, koji je branio boje Radničkog sa Vračara, a jednom prilikom je Ljubomir Magaš, čuveni Ljuba Zemunac, javno rekao kako u fer borbi, „na ruke“, može da ga dobije jedino Žorž.
Kasnije se razočarao u sport, pa je imao običaj da govori: „Bivši sportisti umiru kao siromašni i alkoholičari„.
Žorž Stanković odrastao je na Novom Beogradu. Tri godine je proveo radeći kao taksista sa početnom stanicom na sadašnjem aerodromu „Nikola Tesla“ u Surčinu. Taj poziv ga nije držao, pa je u Inđiji otvorio kafe-bar sa diskotekom. Ubrzo posle toga, Žorž započinje posao sa aparatima za igru na sreću.
Osamdesetih godina prošlog veka, Stankovićev posao napreduje veoma brzo, a prvi ozbiljan novac zaradio je u Češkoj, baš na poker aparatima. U Beogradu je bio vlasnik sedam lokala, a imao je objekte i u Beču, Lincu, Bratislavi i Oragu.
Zahvaljujući vezama koje je imao u inostranstvu, postao je i predstavnik firmi „Fila“ i „Ribok“ za Jugoslaviju, pa je u devedesete ušao kao legitimni posovni čovek.
Nameravao je da se poveže i sa Rusijom i Rumunijom i uspeo je da organizuje poslove u ovim zemljama. Kada je trebalo da u njima otvori lokale sa aparatima za igru i salone za bilijar, sustigla ga je burna prošlost.
U tipičnoj sačekuši, ispaljeno je 20-ak metaka u Stankovićev automobil ispred tržnog centra „Merkator“ u kome je bio sa prijateljem. Poginuo je na licu mesta.
POČECI
Žorž Stanković je rođen 1947. a odrastao je u novobeogradskim paviljonima gde su stanove dobijali policajci i oficiri Jugoslovenske narodne armije. U njegovo vreme, u komšiluku – u Zemunu, počeo je da radi dom za vaspitno zapuštenu decu, Dom „Vasa Stajić“. A sa druge strane bio mu je Studentski grad. Tako je i Žorž počeo da se kali u uličnim tučama.
Žorž je tada imao običaj da viče „Ja sam kralj Novog Beograda“, izazivajući ljude „na crtu“.
Tuče su se nekada zakazivale i suparnici su se danima pripremali za okršaj. Žoru je u pripremi pomagao njegov verni vučjak i zajedno su trčali uz Dunav i po Bežanijskoj kosi. Tri dana pred tuču, Stanković je jeo samo sirovo meso.
Ostaće zabeležena njegova tuča sa jednim momkom sa Dorćola, zakazana na neutralnom terenu, ispod Brankovog mosta. Kada je usred tuče stigla policija, svi su se razbežali, a priča se i da su gledaoci sa mosta skakali u Savu. Navodno, ovu tuču je gledalo hiljadu ljudi. Ipak, Žorž je najviše voleo da se pobije sa najboljim prijateljem, Perom Jelušićem.
SPORTSKA KARIJERA
Postojanje Žorža Stankovića ostaće zabeležen i u istoriji jugoslovenskog boksa. Boksovao je za „Crvenu Zvezdu“ i na revijama u Hali sportova, pred čitavim Novim Beogradom koji se tu skupio, potukao je dvojicu prvaka Evrope.
Kao poznati ulični fajter, Žorž je bio i vrlo vešt džeparoš, koji je kasnije imao svoju ekipu za „rad“. Svoj prvi auto kupio je od „džepa“. Za njega se pričalo da je bio velika cicija i tvrdica.
LJUBITELJ FILMA I ROMANTIKE
Iako je važio za jednog od najjačih ljudi u gradu u to vreme, Žorž Stanković je imao i svoje emotivne momente.
Naime jednom prilikom, kada je uhapšen, u zatvoru je saznao da njegova devojka, Ljubica, ima novog dečka. Žorž je tražio slobodan vikend, otišao kod nje i, iako se očekivalo da će da nasrne kako na Ljubicu tako i njenog dečka, on je samo izgovorio: „Sećaš se Skarlet O’Hare i Reta Batlera? E, to smo bili ti i ja, a sad je kraj filma„.
„BIO SAM KRIMINALAC“
„Bio sam kriminalac, džeparoš, javnost me je optuživala za stvari koje nisam uradio a o onim nerazjašnjenim još uvek niko nije pričao“ imao je običaj da govori Žorž.
Žorž Stanković pravio je incidente i u mladosti, ali se u periodu kada je postao poznati biznismen najviše povezivao sa iznudama novca i maltretiranjem. Postoji priča o sukobu između MIlivoja Matića, poznatijeg kao Miša Kobra, i Stankovića.
Miša, koji je u to vreme živeo u Australiji, opomenuo je Žorža da ne maltretira njegovo mlađeg brata, Bracu, za kockarski novac koji mu duguje. Kao odgovor, Žorž je poslao svog sina, Baticu, da „stegne“ i Kobru i njegovog sina, kako bi vratili dug. Posle nekoliko incidenata, Batica je bio deportovan nazad za Srbiju, dok je u međuvremenu Mišin brat Braca ubijen.
Ubrzo posle tog događaja, Žorž Stanković je otišao u tržni centar „Merkator“ u Beogradu, ne sluteći da će mu ta šetnja biti poslednja. Kako su mediji u to vreme pisali, napadač mladolikog izgleda je čekao da Stanković sa prijateljem uđe u automobil, a onda im je prišao s leđa i ispraznio 30 metaka u njih, od kojih je 20 pogodilo Žorža.
Mediji su bili prepuni tekstova o njemu, najčešće sa naslovima poput „Šta nisu mogli da mu urade u ringu, uradili su na ulici s leđa„. Ova likviacija povezuje se ili sa osvetom Miše Kobre za ubistvo brata, ili sa delovanjem Zvezdarskog klana sa Sredojem Šljukićem Šljukom na čelu, a po nalogu Udbe.
Izvor: mondo
