Iako je izgubio svoju prvobitnu namenu, odlučeno je da se ipak sačuva, revitalizuje i transformiše u pešačku vezu između dve obale Save. – Na most će se ulaziti kroz novi park, a predviđeno je da bude deo budućeg šetališta koje povezuje Novi Beograd sa Bulevarom vojvode Mišića i Topčiderom
Nekadašnji Železnički most, koji se nalazi u blizini Beogradskog sajma, u avgustu ove godine napunio je 140 godina postojanja. Za saobraćaj nije u funkciji od 2018. godine kada je zatvorena nekadašnja Glavna železnička stanica u Savskoj ulici, ali bi uskoro trebalo, kako su rekli u „Beogradu na vodi”, da postane nova gradska atrakcija. Njegovu obnovu i pretvaranje u pešački most nedavno je najavio i predsednik Aleksandar Vučić.
– Iako je izmeštanjem železničkog saobraćaja izgubio svoju prvobitnu namenu, odlučeno je da se ipak sačuva, revitalizuje i transformiše u pešačku vezu između dve obale Save. Ispitivanja su pokazala da most u potpunosti može da ispuni svoju novu namenu – naveli su u ovom preduzeću.
Na novobeogradskoj strani, na most će se ulaziti kroz novi park, a predviđeno je da on bude deo budućeg šetališta koje povezuje Novi Beograd sa Bulevarom vojvode Mišića i, dalje, sa Topčiderom.
– Pored pešačke staze, most će imati brojne sadržaje, među kojima su odmorišta i vidikovci sa kojih će se pružati pogled na reku, panoramu starog dela grada i Novog Beograda. Most će biti i svojevrsna zelena oaza. Ideja da Stari železnički most bude pretvoren u pešački postoji već nekoliko decenija, a sada će konačno ta ideja biti i realizovana. Cilj nije samo da ljudi prelaze sa jedne na drugu obalu, već i da se zadrže na samom mostu i uživaju u pogledu – navode u ovom preduzeću.
U poslednjih nekoliko godina mogle su se čuti različite ideje šta da se uradi sa ovom ćuprijom na Savi.
Prema mišljenjima pojedinih stručnjaka, ovaj most mogao je i da se osposobi za kretanje tramvaja. Taj stav, pre nekoliko godina izneo je za naš list građevinski inženjer Ljuba Kostić, graditelj Pavlovića ćuprije i Mosta slobode na Drini u Foči, izgrađenog na mestu mosta porušenog u NATO bombardovanju. On je isticao da su čelični mostovi poput ovog Železničkog odlični za rekonstrukciju i proširenje, ali je i naglasio da se pre bilo kakvih radova moraju detaljno pregledati.
– Bilo bi dobro da grad dobije još jednu saobraćajnu vezu leve i desne obale Save jer rastu saobraćajne potrebe. Kapacitete tramvajskog prelaza sa obale na obalu treba uvećati svuda gde se to može jer takve veze su i alternativa kada se neki tramvaj pokvari i blokira saobraćaj – govorio je tada Kostić.
Izgleda da ovaj most nije prošao „test” jer je još u januaru ove godine Siniša Mali, ministar finansija, najavio da kreće provera njegove statike.
Inače, ideja da on bude pešačko-biciklistički u javnost je izneta još 2015, da bi izmena planskog dokumenta za Beograd na vodi 2021. samo bila potvrđena. On se tako našao na spisku projekata koji bi trebalo da budu realizovani do 2027. godine, odnosno do otvaranja specijalne međunarodne izložbe u Surčinskom polju, poznatije kao Ekspo.
Stari železnički prvi je prestonički most kojim je, gvozdenim putem, tada pogranični Beograd, prestonica Kraljevine Srbije, povezan sa Austrougarskom i ostatkom Evrope. Njime je protutnjao prvi srpski voz ka Beču, istog dana kada je i stanica otvorena 20. avgusta 1884.
A preko njega je 30. juna 2018. prešla i poslednja putnička kompozicija sa tadašnje Glavne železničke stanice ka Budimpešti.
Izgradnja prvobitne konstrukcije mosta počela je 1882. i ovaj, tada savremeni most na šest kamenih stubova, dugačak 462 metra, nad rekom se nadvio u leto 1884. U prvim decenijama postojanja Železnički most bio je u vlasništvu i Srbije i Austrougarske. Prvi put u vodu je pao na početku Velikog rata. Srušio ga je kapetan Mihailo Alić sa saborcima. Stubovi i temelji bili su neoštećeni pa je ubrzo obnovljen, ali ga je neprijatelj ponovo oštetio u toku rata. Okupatori su most osposobili 1916. kada su izgradili i poseban kolosek ka Topčideru. Ali, delovi konstrukcije ponovo su završili u Savi 1. novembra 1918. u toku njihovog povlačenja. Most je nanovo osposobljen početkom dvadesetih. Ni to nije dugo trajalo. U prvim danima Aprilskog rata 1941. odredi naše vojske srušili su sve mostove u prestonici da bi usporili nadiranje nacista. Nemci ipak brzo ulaze u grad i provizorno obnavljaju most. Godinu kasnije počela je gradnja i paralelnog nizvodnog mosta da bi se povećala protočnost saobraćaja. Nemci ipak nisu uspeli da ga završe kada je 1944. usledilo savezničko bombardovanje. Posebno je bila oštećena konstrukcija starog pa je u posleratnom periodu plan bio da se osposobi manje oštećen nizvodni. Današnji izgled most je dobio po završetku Drugog svetskog rata u okviru ratne reparacije. I bio je jedini beogradski železnički most preko Save do izgradnje Novog železničkog mosta 1979. Dugačak je 350 metara, a visok 12.
