SEKRETARIJAT za javni prevoz obustavio je proces javno-privatnog partnerstva za uvođenje rečnog prevoza, za koji je Grad trebalo da izdvoji oko 46 milijardi dinara.
Kako se navodi u obrazloženju ove odluke, razlog za prekid je globalna kriza, poremećaji na energetskom tržištu i poskupljenje energenata, a novac će biti preusmeren na potrebe koje su od prioritetne važnosti za prestonicu.
Iako su se u aprilu pojavile i prve makete kako bi budući brodovi trebalo da izgledaju, od uvođenja prevoza putnika Savom i Dunavom neće biti ništa, bar ne u narednom periodu.
Najave da bi on mogao da zaživi bile su aktuelne nekoliko godina, dok su se tokom ove i pompezno najavljivale. U februaru se na tenderu koji je Grad raspisao javila firma „Beo reka“ kao jedini ponuđač, sa kojom je i trebalo da bude potpisan ugovor na 30 godina.
– Usled globalne krize, poremećaja na tržištu energenata i njihovog poskupljenja, a imajući u vidu raspoloživa sredstva i prioritete Grada u narednom periodu, Odlukom o izmenama Odluke o budžetu za 2022. godinu sredstva koja su bila planirana za realizaciju javno-privatnog partnerstva u obavljanju linijskog rečnog prevoza putnika preusmerena su na potrebe koje su od prioritetne važnosti – stoji u obrazloženju.
– Naručilac usled dokazivih razloga koji nisu mogli da se predvide u vreme pokretanja postupka i koji onemogućavaju da se projekat realizuje donosi odluku o obustavi postupka javne nabavke.
Grad će zbog obustave nadoknaditi ponuđaču, odnosno firmi „Beo reka“ troškove pribavljanja sredstava obezbeđenja u iznosu od oko 70.000 dinara. Donošenjem ove Odluke prestaje da važi ona o dodeli ugovora, iz 11. marta ove godine. Posao koji je trebalo da preuzme firma osnovana krajem jula prošle godine bio je vredan oko 46 milijardi dinara, a koncesija bi trajala tri decenije. Uslov koji je morao da ispuni javni partner je da u tri godine nabavi 10 novih putničkih brodova i jedan u rezervi.
Kako se ranije najavljivalo, rečni prevoz trebalo je da ima dve linije, „crvenu“ i „plavu“.
Zamišljeno je da prva kreće od Bloka 70 do SRC „Milan Gale Muškatirović“ i trebalo je da bude fazno uspostavljena.
U fazi A, od Bloka 70 preko Ade Ciganlije, TC „Galerija“ do Brankovog mosta. U fazi B, prevoz bi išao od Bloka 45, dalje kroz Blok 70, preko Ade Ciganlije, „Galerije“ i Brankovog mosta, dok će u fazi C ići istom trasom kao u prethodnoj, pa od Brankovog mosta dalje preko Beton hale do „Galeta“.
Druga, „plava“ linija prevozila bi putnike takođe, od Bloka 70 do SRC „Milan Gale Muškatirović“, ali drugim trasama. U prvoj fazi od Zemunskog keja do „Galeta“. U fazi B Borča – Zemunski kej – „Milan Gale Muškatirović“. U poslednjoj fazi redosled stajališta bio bi Borča – Zemunski kej, „Gale“ pa do Ade Huje.
Svaki brod trebalo je da primi oko 100 putnika, a svako pristanište da bude urađeno kao zatvoreno stajalište za javni prevoz, koje bi bilo povezano sa ostalim vidovima prevoza.
Prevoz bi se plaćao „Beogradskom karticom“ koja se koristi u autobuskom, tramvajskom i trolejbuskom sistemu.
EKOLOŠKI PRIHVATLJIVO
KAO glavne razloge za uvođenje rečnog javnog prevoza gradski oci isticali su da će on u prestonici sa više od 100 kilometara rečnih obala doprineti „zelenoj hijerarhiji“ i uvođenju ekološki prihvatljivijih vidova prevoza. Smatrali su da će se time smanjiti saobraćajne gužve u centru i uticati na poboljšanje kvaliteta vazduha. Takođe, kretanje kroz grad bi bilo lakše, naročito stanovnicima koji žive na obalama Save i Dunava.
