Publika izložbe „Nikola Dobrović: Pod zastavama modernih pokreta” u sredu će moći da razgovara sa autorima postavke u Galeriji SANU.
Zašto je Nikola Dobrović otac Novog Beograda, kako je on zamislio Terazijsku terasu i zbog čega je gotovo bio zaboravljen? Odgovore na ova, ali i mnoga druga pitanja daće prekosutra autori izložbe „Nikola Dobrović: Pod zastavama modernih pokreta” prof. dr Marta Vukotić Lazar i arhitekta mr Bojan Kovačević.
Biće to još jedna prilika da u Velikoj galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), gde je 24. maja otvorena postavka o arhitekti Dobroviću, publika sazna i mnoge druge detalje o njegovom životu i radu. Na postavci čiji je dizajn osmislila Marina Dokmanović mogu se mogu videti Dobrovićeve lične stvari poput pribora za crtanje, ručnog sata, prepiski i pisama, brojna dokumenta kao što je skica regulacije Beograda na levoj obali Save iz 1946. godine, makete među kojima se izdvaja monumentalna kompleksa Generalštaba, Terazijske terase, hotela na Lopudu i četiri vile…
To je za mnoge bio dovoljan razlog da izložba, koju je dosad videlo više od 19.000 ljudi, bude sa 14. avgusta produžena do 2. oktobra ove godine.
Maketa Generalštaba, posle zatvaranja izložbe, najverovatnije će biti izložena u Muzeju nauke i tehnike.
– Iako je osnovna intencija izložbe da u celini, zapravo prvi put uopšte, prikaže opus i glavne životne činjenice Nikole Dobrovića, dodatna pažnja posvećena je zdanju Ministarstva odbrane i Generalštaba, inače ozbiljno urušenog u NATO agresiji 1999. godine. Zbog toga je Odbor za obeležavanje 125 godina rođenja Nikole Dobrovića čiji je predsednik akademik Milan Lojanica odlučio da je veoma značajno da u okviru izložbe bude napravljena, na osnovu razne dostupne dokumentacije, maketa kompleksa u razmeri 1:125, autora makete arhitekte Vlajka Jovanovića. Sada Beograđani, pogotovo oni mlađi koji ga ni ne pamte iz ranijih vremena, mogu da se podsete izgleda antologijske Dobrovićeve arhitekture u međuvremenu proglašene za kulturno dobro i time zaštićene od daljih, mirnodopskih, destrukcija. Sada, očito, treba preći sa zaštite na obnovu kulturnog dobra, arhitektonskog bisera glavnog grada – smatra Kovačević.
Kompleks Generalštaba u Ulici kneza Miloša smatra se Dobrovićevim najznačajnijim projektantskim delom, ali i jednim od najboljih objekata izvedenih u 20. veku na ovim prostorima.
Postavka je upriličena povodom 125 godina od Dobrovićevog rođenja (Pečuj 12. 2. 1897 – Beograd 11. 1. 1967) i jedan je u nizu događaja kojim će SANU obeležiti 2022. kao godinu posvećenu Nikoli Dobroviću, akademiku, prvom gradskom arhitekti Beograda, profesoru Arhitektonskog fakulteta u prestonici i jednom od naših najznačajnijih arhitekata modernog doba. Njegov stvaralački opus podeljen je po gradovima i periodima u kojima je stvarao na praško (1923–1934), dubrovačko (1934–1943) i beogradsko razdoblje (1945–1967).
