U Blok galeriji, Jurija Gagarina 221, petak, 27. januara, s početkom u 19 časova, biće otvorena izložba crteža, autorke Nataše Janković. Izložba će biti otvorena do 8. februara.
Nataša Janković rođena je u Beogradu 4. januara. 1992. Završila je osnovne i master studije slikarstva u Beogradu na Fakultetu likovnih umetnosti 2016. u klasi prof. Radomira Kneževića.
Izlagala je na više samostalnih i grupnih izložbi, između ostalih; u Biblioteci grada Beograda *Trenutak*-2019, SKC Novi Beograd „Trenutak“ – 2019, Galeriji Stara Kapetanija „Trenutak“-2019, Kolektivna izložba mozaika u galeriji RTS. 2019, Kolektivna izložba radova u Narodnoj banci Srbije 2019, Izložba „Kamen u arhitekturi i umetnosti“ u Umetničkom centru Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ u Beogradu – 2018. i drugim.
U predgovoru kataloga , Branka Milutinović piše: “ U slikama sa motivima aktova i cveća Nataše Janković, uočavamo snažne vizuelne efekte intenzivnih boja, kontrasta i linija jasnog crteža oslonjenih na iskustva pop-art umetnosti kroz koje autorka ukazuje na kritički osvrt prema posredovanju današnjih masovnih medija.
Te predstave interaktivnih medija “ identifikacijskog potencijala ” , podređenih obiljem nametnutih želja čije se zadovoljenje nikada do kraja ne ostvaruje, postaju suptitut za ispražnjenu stvarnost diktirajući dominantna konzumeristička ponašanja i orjentacije ka materijalnom.
Time se stvarne potrebe čoveka gube, a osiromašuje humanost, empatija i međuljudski odnosi u svakodnevnom životu.
U Natašinoj umetnosti se može pronaći analogija sa pričom Aska i vuk, gde se mlada ovčica Aska koja na strmim livadama voli da igra balet susreće sa iskusnom vukom u potrazi za plenom. Očaran Askinom lepotom igre i glume, kod vuka se budi platonska ljubav puna emocija prema Aski. Natašin likovni jezik pun nepredvidljivosti, spontanosti i ritma, prožet osećanjem ekspresije i nepoznatih situacija je različit od televizijskog medija i kompjuterske virtuelne realnosti zasnovanih na hijerahizovanim principima repeticije obrazaca i stereotipa. Baš kao i u priči Ive Andrića, istinska umetnost kao oblik, produžetak života pobeđuje zlo i smrt. Iskazivanjem individualnosti kroz svoje slikarstvo
Nataša proizvodi forma-sadržaj odnose kojima proziva inhibiranost i gde je sve moguće u slobodi izbora. Ona kao savremena umetnica tom “snolikom vremenu slike” iznova priziva radost eksperimentisanja i nepatvoreneih doživljaja.“
