Nabujala ledena voda im ne predstavlja problem.
Glavno stanište divljih svinja je u Ovči, Borči i Padinskoj skeli gde postoji i lovište. Međutim, ima ih i na Velikom ratnom ostrvu. Iako su teške i do 200 kilograma, odlični su plivači i nije im problem da sa Ratnog ostrva stignu u potrazi za hranom u Beograd.
Divlja svinja neće bez razloga napasti čoveka, ali im nikako ne treba prilaziti, niti dirati prasiće. Stručnjaci savetuju i da se „Veterini Beograd“ prijavi lokacija gde je viđena životinja.
Veliko ratno ostrvo im je bilo idealan dom, hrane u izobilju, a nema neprijatelja. Međutim, visoke vode plave ostrvo, pa kuća postaje tesna. Zato najčešće mladi veprovi hranu traže sa druge strane obale. Nabujala ledena voda im ne predstavlja problem, jer iako su divlje svinje teške i do 200 kilograma, odlični su plivači.
„Njima ta nabujala voda ne predstavlja veliki problem. Prvo što su po prirodi dobri plivači, drugo što u ovom zimskom periodu, naročito mužjaci, razvijaju veoma dobro to svoje potkožno masno tkivo koje služi kao odličan izolator. Dakle, mogu preći velike distance“, ističe prof. dr Marko Ristanić s Katedre za biologiju, Fakulteta veterinarske medicine.
Kako se uljez vratio kući
Od početka godine u „Veterinu Beograd“ stiglo je nekoliko prijava, ali samo jedna je bila prava. Posle desetak dana uljez sa Novog Beograda je vraćen kući.
„Na osnovu prijave locirali smo. Naravno, mi imamo i termo pretraživač tako smo videli i gde je noću. Međutim, ova je bila, pošto se radilo o vepru, bio je dosta neaktivan, s obzirom da je zimski period, da je dosta hladno, njegova aktivnost je bila usmerena samo na pusto preživljavanje“, priča Budimir Grubić, direktor JKP „Veterina Beograd“.
Dodaje da su divljeg vepra, kako kaže, nekako ispomerali ka Ratnom ostrvu, nekih desetak dana, a onda su ga videli da je preplivao i vratio se na Ratno ostrvo.
Glavno stanište divljih svinja je u Ovči, Borči i Padinskoj skeli, gde postoji i lovište.
Ko je došao kod koga
„Nisu oni došli kod nas već mi kod njih, za početak. Beograd se širi što je i normalno, u širenju su sva staništa. Pričam ja tu i o lisicama i uopšte o divljim životinjama koje su se nalazile na rubu Beograda. Rub Beograda više nije rub Beograda, to je vrlo urbani deo beogradske priče i strukture. Znači, oni se pomeraju, beže, sklanjaju se“, objašnjava Grubić.
Ristanić navodi da divlje svinje u našim predelima veoma vole močvarne predele gde se nalazi blizina vode i dodire sa nekim livadama.
„To su neki predeli koje oni vole, da imaju delimično šumu gde mogu da naprave svoj brlog da se sakriju, naročito ženke sa mladuncima mogu da naprave jedno gnezdo gde će ih na neki način skloniti od očiju predatora ili lovaca“, ističe Ristanić.
Iako zastrašujućeg izgleda, divlja svinja neće bez razloga napasti čoveka, ali im nikako ne treba prilaziti, niti dirati prasiće. Savet stručnjaka je da se životinja ne uznemirava i da se lokacija gde je viđena prijavi „Veterini Beograd“.