Na obali Save, s pogledom na splavove i mostove Novog Beograda, zabeležen je prizor koji vraća veru u jednostavne radosti života. Dvoje ribolovaca, uprkos hladnom i maglovitom jutru, strpljivo su čekali svoj ulov — daleko od gradske vreve, u miru i tišini reke.
Dok momak drži štap i pažljivo prati svaki trzaj najlona, devojka sedi pored i priprema se da i ona zabaci udicu. U pozadini se vidi rečni pejzaž — kućice na vodi, dokovi i lagani talasi koji udaraju o obalu.
Ovaj prizor, iako svakodnevan, podseća da Novi Beograd nije samo betonska džungla i užurban saobraćaj — već i mesto gde priroda i ljudi još uvek pronalaze zajednički ritam.
Za mnoge Beograđane, ribolov na Savi nije samo hobi, već način da se na trenutak pobegne od stresa i ponovo poveže sa sobom.
U vremenu brzih vesti i užurbanog života, ovakve slike nas podsećaju koliko su vredni mir, prijateljstvo i jednostavni trenuci uz reku.
