Za nekoliko godina iz blokova Termoelektrane „Nikola Tesla” toplotna energija od oko 600 megavata biće transportovana toplovodom u dužini od 30 kilometara do postrojenja za grejanje s druge strane reke
„Osnova razvojne politike „Beogradskih elektrana” poslednjih godina posebno se usmerava ka investicijama koje će obezbediti energetsku stabilnost i smanjiti zavisnost od uvoza energenata” Toplovod od Termoelektrane „Nikola Tesla” preko mosta u Obrenovcu ka Toplani „Novi Beograd” jedan je od važnijih projekata grada čija je obimnija izgradnja planirana za ovu godinu. Prvi radovi započeti pre više od 20 godina brzo su obustavljeni, povađene su toplovodne cevi, a projekat je gurnut u zapećak. Plan je ipak poslednjih godina oživeo i trenutno se paralelno izvode radovi na tri lokacije.
– U vreme kada je predloženo da se ovaj projekat realizuje očigledno nije postojala svest i shvatanje važnosti racionalnog upravljanja energetskim resursima i nije se vodilo računa o energetskoj efikasnosti. Sada je ta svest promenjena i zato sam uložio veliki napor da taj projekat konačno zaživi i da započnemo njegovu realizaciju. Čim sam došao na čelo preduzeća, sa tadašnjim direktorom „Elektroprivrede Srbije” potpisao sam ugovor o izgradnji nedostajuće infrastrukture za realizaciju projekta izgradnje toplovoda na koji se godinama čekalo – rekao je Vanja Vukić, direktor „Beogradskih elektrana”, i naglasio da je potpisan i aneks ugovora o projektu izgradnje vangradskog toplovoda.
Tim potezom, kaže, višedecenijski san preduzeća počeo je da se ostvaruje.
– Sada je veliki posao pred nama. Ali, za nekoliko godina očekujem da se iz blokova Termoelektrane „Nikola Tesla” A preuzima toplotna energija od oko 600 megavata koja će biti transportovana toplovodom u dužini od 30 kilometara do Toplane „Novi Beograd”. Realizacijom ovog projekta deo Beograda grejaće se iz TENT-a, pri čemu će biti povećana i energetska efikasnost termoelektrane njenim prelaskom na kogenerativni rad, odnosno na proizvodnju i električne i toplotne energije. Na taj način biće omogućena zamena uvoznog prirodnog gasa sa raspoloživom toplotnom energijom iz TENT-a, biće povećana energetska bezbednost i pouzdanost sistema daljinskog grejanja, a emisija štetnih materija na području grada biće značajno smanjena – objašnjava Vukić.
Osnova razvojne politike „Beogradskih elektrana” poslednjih godina posebno se usmerava ka investicijama koje će obezbediti energetsku stabilnost i smanjiti zavisnost od uvoza energenata.
– Iz tog razloga mi, kao jedan od najvećih potrošača gasa u Srbiji i najveći proizvođač i distributer toplotne energije u Jugoistočnoj Evropi, realizujemo značajne nacionalne energetske projekte koji će umanjiti zavisnost od uvoza ovog energenta. U procesu proizvodnje toplotne energije u našem preduzeću najveće učešće ima prirodni gas, više od 96 odsto, tako da je osnova buduće razvojne politike kompanije korišćenje obnovljivih izvora energije – rekao je Vukić.
Kao jedan od glavnih pravaca razvoja energetike u glavnom gradu, pored proizvodnje toplotne energije, „Beogradske elektrane” u svojim strateškim dokumentima predviđaju uvođenje i razvoj daljinskog hlađenja.
– Ovaj projekat prekretnica je u našem radu koja će da promeni ličnu kartu preduzeća. Za potrebe novog kompleksa potrebno je da izgradimo trigenerativno postrojenje koje će da proizvodi toplotnu, električnu i prvi put u istoriji kompanije i rashladnu energiju. Ovakvo postrojenje ne postoji na teritoriji naše zemlje, kao ni u okruženju. Proizvodićemo 52 megavata toplotne energije za grejanje i pripremu potrošne tople vode, 10 megavata električne energije, kao i 46 megavata rashladne energije. Moj tim i ja imamo viziju da toplotnu energiju proizvedenu u TENT-u distribuiramo preko toplovoda od Obrenovca do Toplane „Novi Beograd” i povežemo sa kapacitetima proizvedenim za potrebe Ekspa. U tom smeru razmišljamo jer očekujemo da će deo grada u blizini Ekspo kompleksa krenuti vrtoglavo da se razvija, a mi u tome vidimo mogućnost da proširimo tržište i odgovorimo svakom njegovom zahtevu – istakao je Vukić.
Upotreba obnovljivih izvora energije u celom svetu je sve veća. A „Beogradske elektrane” prate te tokove. Jedan od takvih izvora je geotermalna energija. Istraživanjem ovog načina snabdevanja „Elektrane” se u saradnji sa Rudarsko-geološkim fakultetom bave već četiri godine. Ispitano je čak 18 lokacija u gradu, ali jedna od njih se ipak po ekonomičnosti izdvojila.
Svesni smo činjenice da su svetske zalihe fosilnih goriva ograničene, da brzo nestaju i da mi moramo da damo sve od sebe da u što većoj meri primenimo upotrebu obnovljivih izvora energije. Zajedno sa Rudarsko-geološkim fakultetom obavili smo značajno istraživanje, odnosno ispitivanje geotermalnih resursa na lokacijama naših toplana. Preliminarni rezultati pokazali su da na nekoliko lokacija postoji mogućnost korišćenja geotermala kao energenta i namera nam je da se u budućnosti primeni u pojedinim toplanama. Plan je da uložimo sredstva u sledeću fazu istraživanja i izgradnju istražne bušotine koja bi trebalo da potvrdi predviđene parametre geotermalnih kapaciteta u Toplani „Batajnica”. Taj projekat, zajedno sa izgradnjom vangradskog toplovoda Obrenovac ‒ Novi Beograd i preuzimanjem toplotne energije iz postrojenja koje radi na otpad u Vinči, dovešće nas do značajne energetske nezavisnosti, što nam je i primarni cilj – naglasio je Vukić.
Topla voda grejaće i Surčin
Prošle godine Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove grada stavio na rani javni uvid Plan detaljne regulacije za izgradnju toplovoda i elektroenergetskog kabla između prepumpne stanice Ostružnica i toplotnog izvora Surčinsko polje. Cilj izrade tog plana je rešenje toplovoda kojim bi se praktično iz obrenovačke termoelektrane topla voda dopremala i do Surčina, a ne samo do Novog Beograda.Most preko Save i za toplovod i za drumski saobraćaj
Projekat izgradnje toplovoda, kako stoji u budžetu grada, ima 11 zasebnih celina. Trenutno su najobimniji radovi na postavljanju cevovoda preko mosta Obrenovac – Surčin na Savi u dužini od oko 630 metara. I to je jedini deo toplovoda koji je nadzemni. Sve ostalo je podzemnog karaktera.
Ovaj most prvobitno je i bio zamišljen da preko njega ide samo toplovod, ali je projekat više puta menjan. Mostu su dodavane i druge funkcije, poput mogućnosti korišćenja za transport vojne opreme. Jedna od tih funkcija bila je i prilagođavanje za drumski saobraćaj. To je konačno i urađeno 2011. godine kada je otvoren za saobraćaj.
