Tunel sa krovom na Novom Beogradu

Ko god da je putovao vozom iz Beograda ka Novom Sadu, morao je da prođe kroz Bežanijski tunel. Između novobeogradske i zemunske strane, posle stanice na Tošinom bunaru voz uzlazi nekoliko minuta u tunelski mrak.

Ne bi to bilo ništa neobično, jer ovakve podzemne građevine odvajkada prave graditelji kada se brda ili planine ispreče na trasi puta ili železničke pruge. Međutim, ovaj put tunel nije probijen kroz Bežanijsku kosu, već je napravljen tako što je iskopan rov koji je potom zatvoren sa gornje strane. Zato su ga stručnjaci Železničkog muzeja stručno imenovali „tunel galerija“.

Rov i galerija

Na snimcima iz 1968. godine zabeleženo je nastajanje ove građevine, pa je jasno da je prvi deo radova podrazumevao kopanje dubokog rova, koji će činiti donji deo budućeg tunela, a posle polaganja železničkog koloseka gornji deo je zatvoren armiranobetonskim svodom i prekriven zemljom.

Tako do danas mnogi koji putuju kroz mrak, čekajući da se domognu Zemuna i tamošnje železničke stanice, misle da je dugačak tunel prokopan kroz padinu Bežanijske kose, ali stare fotografije podsećaju da je bilo drugačije.

Najzad, krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina Beograd je, uzimajući u obzir novobeogradsku stranu, bio jedno od najvećih gradilišta u svetu, a naši stručnjaci su sticali slavu koju će stanovnici prestonice još dugo pamtiti.

Gradonačelnik Pešić

Tako je i tunel prokopan i konstruisan, eto, na nešto drugačiji način nego što su to ondašnji sugrađani očekivali.

Zahvaljujući stručnjaku Železnikog muzeja Tomislavu Nikodijeviću dobili smo i fotografiju Železničke stanice „Novi Beograd“ iz 1970. godine, kada je ova bila u poslednjoj fazi izgradnje.

Eto kako je jedno vreme obećavalo prosperitet, a kasnije smo ovaj prostor više zapamtili po Buvljaku nego po dobrom rešenju za prolaz železničkih kompozicija.

Snimak su objavile „Železničke novine“, a autor je bio jedan od najpoznatijih fotografa onog vremena, profesor Bratibor Debeljković. Danas, kada mnoge nepotpisane fotografije „lutaju“ internetom, korisnici ne znaju za ime ovog velikog autoriteta u oblasti fotografije.

Bilo kako bilo, ova efektna građevinska konstrukcija bila je planirana za centralni deo Novog Beograda i perone železničke stanice. Nažalost, usledile su turobne devedesete godine, ekonomski raspad i sankcije, koje su veliki broj stanovnika glavnog grada osudile na Buvljak kao izvor prihoda ili kao na mesto gde su se snabdevali jeftinijom robom poteklom iz sivih kanala.

1986.

Nezaboravni Pešić

Na jednom od snimaka ostao je ovekovečen i Branko Pešić, za vreme obilaska gradilišta. Pešić je bio jedan od najomiljenijih i najuvaženijih gradonačelnika Beograda, čovek u čijem radnom veku su promene u našem gradu ostale najupečatljivije.

Doba o kojem pričamo bilo je prepoznatljivo i po velikom pregalaštvu koje se dovodilo u vezu sa imenom Tome Devalda, koji je ostao zabeležen kao sjajan organizator i čovek koji je bio veoma odan ovom poslu.

Neko će reći da je u njihovo doba grad raspolagao sa znatno više novca i većim budžetom (što je tačno), ali i da se mnogo manje kralo nego potonjih decenija (što je više nego tačno).

1970.

PROPUTOVANjE „ORIJENT EKSPRESA“

NAJPRESTIŽNIJA i najluksuznija linija koja je spajala Pariz i Istanbul bio je „Orijent ekspres“. Na svom putovanju ova legendarna železnička kompozicija dugo je prolazila i kroz Beograd.

Stari snimak beleži i 11. septembar 1986. godine, kada je „Nostalgija Orijent ekspres“ prošao kroz naš grad još jednom, podsećajući na nekadašnju, nezaboravnu železničku kompoziciju.

PRVA PRUGA

ŽELEZNIČKA pruga koja je prva spojila Zemun i Beograd napravljena je 1884. godine. U to vreme se Novi Beograd nije pojavljivao ni u čijim snoviđenjima, i taj deo, od leve savske obale prema Zemunu, činile su ogromne bare obrasle trskom.

Prvi ozbiljan saobraćajni „proboj“ na tu stranu izveden je zajedno sa izgradnjom najstarijeg beogradskog mosta – Železničkog, koji i danas postoji uprkos tome što je do sada rušen i nanovo podizan četiri puta.

Pruga koja je prethodila današnjoj prostirala se drugačijim pravcem, pa je posle mosta išla bliže dunavskoj obali i vodila trasom preko današnjeg Bloka 21 i nadalje, ka Zemunu. Kustos Železničkog muzeja u Beogradu Ivana Jovičić Ćurčić, autor izložbe posvećene ovom mestu, podsetila nas je da je još u doba Austrougarske Zemun povezan sa Novim Sadom, pa samim tim i Suboticom 10. decembra 1883. godine, a sa Beogradom i mostom na Savi krajem avgusta 1884. godine.

Stručnjaci ove institucije beleže i da je prilikom svečanog otvaranja pruge Beograd – Zemun u prestonici održan svečani skup, na inicijativu kralja Milana Obrenovića, a da je odmah po okončanju slavlja kralj sa porodicom otputovao put Beča.

Upravo u znak sećanja na staru zemunsku železničku stanicu postavljen je spomenik koji čini pet stubova, u blizini Hotela „Jugoslavija“, na mestu nekadašnje Železničke stanice Zemun.

Nova pruga, otvorena 1970. godine, prekomandovala je zdanje stare stanice u istoriju. Iste godine počelo je rušenje stare stanične zgrade i demontiranje pruge.

Tagovi

Pročitajte još:

Free Porn