Ubica je bio brz, tih i nemilosrdan a svi tragovi ukazivali su da je u pitanju čovek koji je prošao obuku za specijalca, koji dobro poznaje krvav posao i ima rutinu u ubijanju ljudi. Ali, ono što je od početka dodatno zbunjivalo inspektore policije je žrtva, čovek star 60 godina, bez policijskog dosijea – Slobodan Kostadinović.
Bilo je to prijatan junski dan 2020. godine, a usledilo je i prijatno veče, obližnji parkić bio je pun roditelja i dece, kada se iz garaža u novobeogradskom Bloku 61. začuo vrisak žene. Slučajna prolaznica našla je ispred jedne od garaža telo starijeg muškarca u lokvi krvi. Na lice mesta pozvana je policija i tako je započela misterija koja traje do danas.
U pitanju je ubistvo koje se dogodilo 12. juna 2020. godine i koje je ostalo nerazjašnjeno do danas, a ubica je gledao da ostavi što manje tragova policiji. Žrtva je prilično brzo identifikovana, u pitanju je bio Slobodan Kostadinović star 60 godina, koji je ubijen kod garaže u blizini zgrade u Jurija Gagarina 202. Pronađen je i automobil koji je ubijeni Kostadinović vozio, „golf 7“.
Ali, već na prvi pogled videlo se da posao policije neće biti lak i da je ubica do detalja isplanirao zločin.
Taj deo Novog Beograda je skoro u potpunosti pokriven kamerama za video-nadzor, a upravo snimci su prva stvar koja policija traži prilikom istrage.
Do snimaka su došli, ali na njima nije zabeleženo ubistvo niti ubica, makar ne u vreme kada se zločin dogodio. Ispostavilo se da je napadač za zasedu izabrao upravo ono mesto koje nije pokriveno kamerama, što govori da je već ranije prošao tuda i sve dobro osmotrio.
Zločinac je bio i dobro upoznat sa kretanjem žrtve, jer ga je sačekao u blizini garaže koju je koristio i u koju je parkirao automobil. Od te garaže išao je do zgrade u kojoj je živeo, a upravo je tu surovi ubica napao.
Hladno oružje
Ono što je policiji bilo neobično je što, iako se sve dešavalo nekoliko desetina metara od mesta gde uvek ima roditelja sa decom, penzionera i prolaznika, pogotovo što je bio lep dan, niko ništa nije čuo.
Na telu Kostadinovića bile su vidljive rane nanete hladnim oružjem, najverovatnije izuzetno oštrim nožem. Jedna rana je bila na leđima, na kičmi, druga na vratu.
Dve verzije zločina?
Prema rekonstrukciji, ubica je prišao nesrećnom čoveku sa leđa i prvo ga ubo nožem u kičmu i time ga paralisao i onesposobio, a za svaki slučaj, kada je Kostadinović klonuo, prerezao mu je vrat. Žrtva nije uspela ni da jaukne ni da pozove u pomoć. Za tako nešto treba imati i snage i veštine, ali i rutine, pa je pretpostavka da je ovo ubistvo izvršio bivši ili sadašnji pripadnik neke od specijalnih jedinica, vrlo dobar u baratanju nožem.
Po drugoj verziji, rana na leđima je nastala kada je ubica izvadio metak koji je ispalio u leđa čoveku, kako policija ne bi imala ni taj dokaz.
Motiv do danas misterija
Iako je policija brzo identifikovala žrtvu i istražila njegov život, ni tu nije bilo značajnijih tragova. Slobodan Kostadinović nije imao policijski dosije, bio je za policiju „nevidljiv“. Nije poznato da li je bio u sukobu sa nekim i da li mu je neko pretio, ako se to i dogodilo, nije to prijavio policiji. U prilog tome je govorilo i to što nije preduzimao nikakve posebne mere opreza, i kobnog dana držao se iste rutine kao i svakog dana.
Zapravo, najzanimljiviji trag koji je policija morala da isprati je zanimanje pokojnog Kostadinovića i njegovo radno mesto. Po zanimanju geometar, u trenutku smrti bio je šef katastra u Pećincima, sremskoj opštini koja se nalazi na četrdesetak kilometara od Beograda. Istraživalo se da li je nesrećni čovek ubijen zato što je nešto uradio ili zato što, naprotiv, nešto nije uradio. Ipak i taj trag se „ohladio“ i ubistvo Slobodana Kostadinovića ostalo je misterija.
