Za sad ih ima pedesetak, dve su na krovu ambasade Francuske, najviše ih je na Novom Beogradu. Pčelare brinu klimatske prilike, još više nagle promene temperature, koje smanjuju životni vek pčela i prinose meda.
Beograd je već nekoliko godina prava meka za radoznale i kreativne uzgajivače pčela i proizvodnju meda u velegradskim uslovima. Za sada u užem centru prestonice i na Novom Beogradu ima 50 košnica, a u budućnosti biće ih više. Na periferiji i u prigradskim opštinama takođe ima košnica, ali Udruženje pčelara Beograda nema podatke o tačnom broju pčelinjih društava.
Stanko Rajić, prvi čovek ovog udruženja, koje broji više od 150 članova, kaže za „Magazin” da velegradskim pčelarima gajenje pčela i proizvodnja meda ide odlično, ali da je uveren da se u ovoj delatnosti može uraditi još mnogo toga i unaprediti je.
Odličan med i dobar prinos
– Urbano pčelarstvo podrazumeva održavanje košnica na ravnim krovovima zgrada, u dvorištima, parkovima i svim pogodnim zelenim, a naročito cvetnima oazama gradova. Ne samo što se možemo pohvaliti dobrim prinosom, već i odličnim medom – poručuje Rajić.
On objašnjava kako velegradski pčelari čine Beograd zdravijim mestom za život, sledeći primere najvećih svetskih gradova, Pariza ili Londona, sem Njujorka, koji iz nekih razloga zabranjuje košnice. Netipično tople jesen i zima bile su nepovoljne za pčele, pa se ovaj pčelar pribojava da će klimatski uslovi ove sezone smanjiti prinos meda.
Eksperti za zaštitu životne sredine ukazuju koliko je urbano pčelarstvo važno u ekosistemu, svako s ponekom košnicom može da doprinese negovanju biodiverziteta. Pčela je najznačajniji insekt koji oprašuje čak 85 biljaka cvetnica. Upravo je nestajanje pčela u poslednjoj deceniji podstaklo ljude u gradovima da se prihvate košnica.
Beograd bi mogao da postane prava oaza za pčelarenje baš zbog svog položaja na dve reke i s više od 40 parkova. Na tom području cvetaju brojne medonosne biljke. Poznavaoci pčelarenja ističu značaj lipe u ishrani i razvoju pčela, kao i popularnost lipovog meda među ljubiteljima prirodnog nektara. U glavnom gradu tokom dva meseca, pa i duže, cvetaju čak tri vrste lipe: srebrnolisna, krupnolisna i sitnolisna. Osim toga, u parkovima i zelenim delovima prestonice rastu i pčelama omiljene biljke kao što su sofora, evodija, katalpa i mnoge druge medonosne vrste.
Podršku proizvođačima meda u gradskim uslovima pruža Beogradsko udruženje pčelara, spremno da pomogne svima koji žele da valjano održavaju košnice s pčelama. Naš sagovornik je uveren da još ima mnogo prostora za unapređenje velegradskog pčelarenja i zato s članovima udruženja organizuje kurseve urbanog pčelarstva za početnike kako bi se povećao broj košnica u gradu. On naglašava da pčelarstvo u Beogradu postoji odavno, ali se na ovu delatnost danas gleda drugačije. Konačno, pčelari su videli kako se to radi po svetskim gradovima i shvatili su da i oni mogu uspešno da prave med u dvomilionskoj gradskoj sredini.
– Ne želimo samo da gajimo pčele, već i da podučimo građane o tome koliko su pčele dragocene za očuvanje ekosistema. Želimo da stvaramo niz malih apicentara širom Beograda kako bi ljudi, a pogotovu mladi dok šetaju, mogli da svrate do košnica i nauče ponešto o pčelarstvu – kaže Rajić.
Pitamo i kakav je kvalitet meda koji se proizvodi u prilično zagađenom Beogradu. Odgovor je iznenađujući:
– Med i pčelinji proizvodi s područja glavnog grada izuzetno su čisti. Nedavno je urađena hemijska analiza koja je pokazala da u njemu nema tragova teških metala i da je med sasvim ispravan. Ispitivanje smo radili ove i prošle godine u Centru za ispitivanje namirnica – navodi Rajić.
Interesantno je, ističe naš sagovornik, da su prinosi meda u pčelinjim društvima grada višestruko veći od onih u seoskoj sredini.
– To i nije iznenađenje, ako pogledate prirodne resurse našeg grada: tu su dve velike reke, planine Kosmaj i Avala, Kalemegdan i desetine parkova, nekoliko obližnjih šuma, nebrojene sadnice cveća u vrtovima i na terasama. Sve je to hrana za pčele – podseća pčelar Rajić.
Tako se dve košnice udruženja nalaze na zgradi francuske ambasade, a na Novom Beogradu ima ih više od petnaest. On dodaje da je prinos po svakoj bio više od 35 kilograma meda, što je odličan rezultat. Petnaestak pčelinjih društava smešteno je na područje bivšeg „Žitomlina”, kod silosa. I tu su prinosi bili za svaku pohvalu.
Beogradski pčelari, među kojima i David Mardešić, nameravaju da povećaju broj košnica. I on hvali beogradske pčele koje obaraju rekord po prinosu u Srbiji. Kaže da po sezoni imaju dva vrcanja i dva tipa meda odličnog kvaliteta, što pokazuju analize.
Ono što poslednjih meseci muči pčelare širom Srbije jesu klimatske turbulencije. Netipični skokovi temperature vazduha u zimsko doba godine i toplo vreme ne prijaju pčelama. Rajić nam kaže da bi pčelama najviše odgovaralo da početkom novembra padne sneg i da se beli pokrivač održava do kraja februara. Ali topli dani, kakve pamtimo iz munule zime, uz nagla zahlađenja, unosili su nemir u košnice. Pčele se zapravo umaraju, umesto da se odmaraju, jer ih izazivaju sunce i topli dani i to im skraćuje životni vek.
– Pre trideset i više godina bilo je mnogo lakše baviti se pčelarstvom, jer je vreme bilo stalnije. Uz to, otkriveno je više od 20 vrsta virusa koji napadaju pčele. Tako je sve u ovoj oblasti komplikovanije, a prinosi su znatno manji – objašnjava Rajić.
Polenska paša začas prođe
Ekstremne vremenske promene negativno utiču na organizaciju života u košnicama. Biljke ne cvetaju kada im je vreme, pa ako zahladi, pčele ostaju u košnicama, a polenska paša začas prođe. Pčele ne uspevaju da sakupe dovoljno hrane ni za sebe, ali ni za proizvodnju meda. Pomerilo se i vreme početka pripreme pčela za zimu.
– Umesto da svaka aktivnost prestane 1. avgusta, pčelinja društva ostaju aktivna do kasne jeseni. To nije dobro za njih, ni za pčelarstvo uopšte – ponavlja naš sagovornik.
Beogradsko udruženje zbog toga naročitu pažnju poklanja edukacijama pčelara, prate se novine, traže rešenja kako da se pčelarstvo prilagodi novim uslovima.
Pčelari intenzivno razmišljaju kako da svoju delatnost iskoriste i u turističke svrhe.
– Hoćemo da pokažemo da pčelarstvo nije samo gajenje pčela i jurnjava po šumama za pčelinjim pašama. Organizovali smo predavanje o apiturizmu kao inovativnoj grani turističke delatnosti. Srbija ima puteve vina, a mi pčelari se nadamo da će u skoroj budućnosti imati i puteve meda – najavljuje Rajić.
Eksperiment za alergične
Da li bi gradski med koji bi redovno uzimale osobe koje se muče s alergijama mogao da smanji njihove disajne tegobe u proleće, pitanje je koje se često postavlja. David Mardešić kaže da se sa svakom kašičicom meda u organizam unosi mikrodoza polena. Upravo to može biti značajno za smanjenje tegoba ljudi koji pate od alergija.
– Planiramo testiranje i ispitivanje koje bi utvrdilo da li ljudi koji jedu velegradski med imaju manje alergijskih reakcija – najavljuje Mardešić.
Prva apikomora u prestonici
„Beogradska pčela” je naziv ambicioznog projekta članova beogradskog udruženja, u kojem učestvuju i Gaja pokret, Supernatural festival i firma „Mad med”. Pčelari žele da edukuju građane, posebno najmlađe. Takođe nameravaju da postave prvu apikomoru u gradu i posade nove medonosne biljke.
Pesticidi ugrožavaju opstanak pčela
Nestajanje pčela pokrenulo je Međunarodnu uniju za zaštitu prirode da pčele stavi na crvenu listu ugroženih vrsta jer im preti istrebljenje. Misteriozno nestajanje pčela, fenomen koji se javio u SAD, 2006. godine, proširio se širom sveta. Naučnici smatraju da su glavni krivac ove pojave prekomerna upotreba pesticida u intenzivnoj proizvodnji biljnih monokultura i klimatski uslovi. Zato je Evropska komisija 2013. naredila dvogodišnju zabranu upotrebe sredstava za zaštitu bilja, koja sadrže pesticide imidakloprid, klotiniadin, fipronil i tiametoksam. Pčele su se vidno oporavile, pa je Evropska komisija 2015. produžila zabranu korišćenja pomenutih pesticida. Trajnu zabranu korišćenja tri pesticida iz grupe neonikotinoida na otvorenom prostoru izglasao je Evropski parlament 2018. na osnovu preporuke Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA). Insekticidi truju pčele, a herbicidi uništavaju korove, ali i staništa pčela. Biljna proizvodnja bez korovskih biljaka i cvetova za pčele je isto što i pustinja za bilo koju živu vrstu.
Deo turističke ponude Pariza i Londona
Pčelama su potrebni gradovi, a košnice, sem ekoloških oaza, postaju i turističke znamenitosti najvećih svetskih gradova. Tako Pariz ima dugu tradiciju pčelarenja, još od 1856. godine kada su prve košnice postavljene u Luksemburškoj bašti i kada je tu otvorena i prva pčelarska škola. Još od devedesetih godina prošlog veka, na listi urbanog pčelarstva dominira London čije košnice oplemenjuju Bakingemsku palatu, Galeriju moderne umetnosti i druge poznate građevine.
