Ove kao i svake godine krajem maja i početkom juna Beograđani pričaju o neobičnom, a često i opasnom iskustvu koje su preživeli – napadu vrana.
Stručnjaci kažu da je baš ovo vreme, kraj maja i početkom juna, period kada ptići uče da lete i ispadaju iz gnezda, pa da se zato dešava da vrane napadaju sve ono što može da predstavlja pretnju za njih. Zato i ove godine obratite pažnju u narednom periodu.
Ove ptice, koje su sastavni deo urbanog miljea, pa ih ljudi skoro i ne primećuju u svom okruženju, odjednom izazivaju pažnju ponašanjem koje kod mnogih izaziva strah i strepnju od mogućih povreda. Međutim, oprez je svakako poželjan i upozorenje ljudima da se ne približavaju njihovim mladuncima u vreme kada oni nevešto poleću iz gnezda.
Ovakvih gnezda ima dosta u Novom Beogradu, gde se ljudi najviše žale na ovakva iskustva.
Ukoliko primetite da je ptica koja vas je napala stacionirana na određenom drvetu, gledajte da ga zaobilazite što više, bar dok traje ovaj period prilagođavanja mladunaca, a to je do sredine juna.
Ovo je neprijatno iskustvo dve žene sa Novog Beograda koje su imale susret sa vranama.
„Imam veoma lepu terasu i tu volim da se odmaram, a i moj pas obožava ovde da leškari, posebno kada je napolju toplo. Ograda na terasi ima šipke koje su raspoređene izuzetno blizu jedna druge. Jednom se tu zaglavila vrana, zaglavila je stopalo, moja blentava pudla je odmah prišla da pomogne i pokušala je šapom da je oslobodi. To su videle ostale vrane koje su se ustremile na nju i počele da je kljucaju. Ja sam u panici istričala na terasu i jedva je nekako oslobodila, ali smo u tom trenutku i ona i ja bile u krvi. Nekako smo poglegle u stan i zatvorile vrata, a onda pravac kod lekara. Sreća sve je bilo u redu, ali od tad kada god izađem iz zgrade kruže oko mene i grakću, mislim da one pamte ljude“, kaže A.M. sa Novog Beograda.
„Svaki dan me je čekala“
„Blizu zgrade gde radim na Novom Beogradu je veliko drvo i tu imaju gnezdo. Prošle godine me je tu svaki dan čekala ta vrana i kada me vidi kao po komandi obleće oko mene i graćke, a posle sam menjala putanju i nisam više tu prolazila. Ipak, ove godine sam zaboravila za to i jedan dan se tu uputim, razgovarala sam i na telefon pomalo nesvesna svega oko sebe. Osetila sam tup udarac po glavi, to me je samo udarila krilom, a zatim je počela da obleće oko mene i da grakće. Sreća pa sam imala kišobran jer je padala kiša tog jutra, pa sam uspela da je oteram. Neprijatno iskustvo jer nekako smo izloženi i ne znamo sa koje strane može da napadne, ništa i ne slutite dok vam se potpuno ne približi. Izbegavam to mesto, ali mi nije svejedno jer stalno imam utisak da će se odnekud pojaviti. Isto mislim i da su se prilično oslobodile, ne plaše se ljudi, lete nekako bez pravca kao da nema nikoga oko njih. Užas“, kaže M.E. sa Novog Beograda.
(Kurir.rs/Srbija Danas)
