„Ja sada mogu da pozovem policiju, ne smete to da radite“, panični glas jedne žene uznemirio je juče putnike na Železničkoj stanici Novi Beograd dok su mirno čekali vozove za Petrovaradin i Batajnicu.
Svi su se okrenuli, a druga žena, kojoj su reči upućene, bila je zbunjena i ćutala je, dok su kraj nje stajali dečak i devojčica, gotovo zamrznuti pred scenom koju su doživeli. Žena koja je otpočela glasno da drži lekcije nastavila je. I verovatno je bila u pravu. Izgleda da je majka neprikladno razgovarala sa ćerkom i čupala je za kosu. Ali, izabrala je najgori mogući nastup da reaguje: viku i paniku, i preplašila je decu. Ta žena koja je vikala iskalila je svoj bes zbog verovatno neprikladne scene, ali deci, ipak, nije pomogla. Dodatno ih je istraumirala, ušla je u voz i mislila da je „odradila svoje“.
„Žena ima prava da razgovara sa svojim detetom kako hoće“, umešao se jedan momak.
„Ali, nema prava da je čupa za kosu“, dodala je ljutita žena.
Nema prava. I na nasilje treba reagovati. Ali ne tako – iskaliti bes i otići.
Mogla je, možda, zaista da pozove policiju, ako je videla da se desilo nešto što je nedozvoljeno. Ili je mogla lepše, smirenim tonom, suptilno da skrene majci pažnju da prema deci treba da postupa malo nežnije i da osmehom ili nekim gestom umiri mališane.
