Džeparoši su svuda oko nas. Vrebaju iz prikrajka i naravno rade u grupama. “Obučeni“ su da u sekundi otvore tašnu ili zavuku ruku u džep i izvade novac koji žrtva poseduje
Džeparoši su večita tema. I nema tu ništa novo da se ispriča, osim možda da se konstatuje da su ovih dana ponovo u pojačanoj “akciji“ u gradu.
Taman kada su mnogi pomislili da su kradljivci počeli da se bave nečim drugim ili unosnijim lopovlukom, oni su se “mučenici“ opet ustremili “sitne ribe“, to jest na putnike u gradskom prevozu.
Elem, prolećni dan kao i svaki drugi. Uobičajena gužva na stanici autobusa 95 na Zrenjaninskom putu. Na srednjim vratima neopisiva gužva i baš na samim vratima, neko počinje da se naslanja na mene. Pomislih na poznanika koji je sklon takvoj vrsti šale. I samo zbog tog očekivanja se okrenuh sa osmehom, očekujući da njega ugledam.
Novčanik su sačuvali papiri
U trenutku mi se osmeh zaledio kada mi je pogled pao na ranac, čiji je rajferšlus bio do pola povučen!
Šok! Ispred sebe ugledah crnomanjastog mladića, koji je teatralno visoko držao telefon u desnoj ruci, tupog pogleda. Sa moje leve strane, stajao je gotovo isti takav mladić.
– Šta si mi uzeo!? – povikah, dok me oblivao hladan znoj.
Kradljivac “u pokušaju“ nije odgovarao, samo je gledao ukočeno kao da razmišlja kako da se izvuče iz situacije, koja je po njega poprimila nepovoljan tok.
Naravno, mogla sam da pozovem policiju, ali nije bilo potrebe jer sam u rancu ugledala svoj novčanik, do koga ovaj “mučenik“ nije mogao da dopre, zbog gomile papira i fascikli.
Zato, sva srećna, istrčah iz autobusa, uz konstataciju da se “baš ne bi usrećio da mi je maznuo buđelar“. Ali, mnogi od nas baš u novačaniku drže razna dokumenta.
I dok sam čekala drugi prevoz, setih se takvih nemilih scena iz mlađih dana od pre 30 godina. Tada su džeparoši bili itekako aktivni, posebno od proleća do jeseni kada su ljudi slabije obučeni ili kada se vraćaju sa puta, odnosno kada su praznici.
Doduše, džeparoši nikada nisu ni napuštali gradsku teritoriju. Mnogi od nas poznaju makar jednu osobu, kojoj se desilo da je bila pokradena u gradskom prevozu. Pre par godina, koleginica me je uveravala da ne postoji način da se od njih sačuva tašnu. Čak ni ako se drži, znate ono, na stomaku sa sve rukom preko nje.
Uostalom, u Rimu su svojevremno džeparoši na skuteru vrebali žene sa tašnama, koje su im u punoj brzini otimali sa ramena.
(Kurir.rs/Informer/Jasmina Vujadinović)
