Kultura sećanja se uči i neguje, a mi ćemo to činiti okupljajući se i na ovom mestu, u prostorijama Novobeogradske kulturne mreže, koju smo oživeli kako bi između ostalog i dela naših heroja i heroina bila vidljivija i dostupnija javnosti – rekao je predsednik opštine Novi Beograd Bojan Bovan, obraćajući se povodom Dana pobede u Prvom svetskom ratu i sećanja na dobrotvroku Ledi Lejlu Pedžet.
Memorijalno veče posvećeno Lejli Pedžet, koja je dala ogroman lični doprinos srpskom narodu u vreme velikih ratnih stradanja, organizovano je u saradnji Novobeogradske kulturne mreže (NBKM) i Centra za brigu o starima, deci i osobama s invaliditetom u Bloku 45, u prostorijama Mesne zajednice „Sava“.
Učesnici tribine bili su istoričar Dejan Ristić, autorka romana o Ledi Pedžet „Ponoćno svetlo“ književnica Marija Miketić i predsednik UBNOR-a Ranko Spalević.
Zahvaljujući se okupljenima i učesnicima, Bovan je naglasio da oni svojim prisustvom pokazuju kako se čuva uspomena na našu slavnu prošlost, kao i na ljude koji su svojim požrtvovanjem zadužili srpski narod.
-Dan primirja je dan koji pamtimo kao našu pobedu, a književna dela su čuvari naše prošlosti – rekao je Bovan.
Istoričar Dejan Ristić, govorio je o neophodnosti kulture sećanja kao i potrebi da se u javnosti koriste validni istrijski izvori i termini.
-U poslednjih deset do petnaest godina ponovo se vraćamo Prvom svetskom ratu. Tome je doprinela i stogodišnjica Prvog svetskog rata, dakle razdoblje od 2014. do 2018. godine, a kako to kod nas često biva, kako bismo olakšali savest, iz jedne krajnosti, dakle, potpunog zaborava, prelazimo u hiperglorifikaciju – rekao je Ristić. – Tako imamo slučaj da se Prvi setski rat pogrešno naziva Veliki rat a on se tako nazivao do 1. septembra 1939. kada je izbio Drugi Veliki rat.
-Moramo o tome da vodimo računa, jer ako je Prvi svetski rat Veliki rat, onda je Drugi svetski rat Mali rat – precizirao je istoričar.
U nastavku obraćanja Ristić je istakao izuzetan doprinos autorke romana „Ponoćno svetlo“ Marije Miketić u osvetljavanju istorijskog razdoblja vezanog za dobročinstvo Ledi Pedžet prema Srbima i podsetio na tri najodlikovanije srpske heroine: Milunku Savić, Sofiju Jovanović i Nataliju Bjelajac.
Književnica Marija Miketć je rekla da tokom 50 godina, odnosno od Balkanskih ratova, preko Prvog i Drugog svetskig rata, pa do posleratnog komunističkog progona Srba, nema segmenta u kojem Ledi Pedžet nije dala značajan doprinos u pomaganju Srbiji.
-Poznato je britansko-srpsko prijateljstvo u Velikom ratu, znamo za bolnice Škotskih žena, jedinice Srpskog potpornog fonda, za mnoge izuzetne humanitarce koji su došli u Srbiju ne bi li ublažili nevolju u kojoj se našla Srbija, ali malo ko zna da je inspiracija za tako velika dela potekla upravo od Ledi Pedžet – rekla je Marija Miketić.
Ljubav ove dame prema srpskom narodu, prema rečima autorke romana „Ponoćno svetlo“, rodila se još u mirnodobsko vreme, 1910. i 1911. godine, dok je boravila u Beogradu kao supruga britanskog ministra.
S autoritetom ličnog iskustva koje je stekla u Balkanskim ratovima, Ledi Pedžet je putem štampe apelovala na englesku javnost da se Srbiji pritekne u pomoć.
-Zajedno sa Mejbel Grujić, Lejla Pedžet je osnovala Srpski potporni fond, obezbedivši tako pozitivnu propagandu i značajna sredstava za slanje medicinskih misija u Srbiju – istakla je autorka romana posvećenog ovoj izuzetnoj ženi plemićkog porekla.
Na početku Prvog balkanskog rata Ledi Pedžet je dala presudna novčana sredstava za osnivanje Četvrte rezervne bolnice na Vračaru gde je i radila kao dobrovoljna bolničarka, a za vreme rata sa Bugarima, u beogradskoj Savamali osnovala je trijažnu bolnicu za bregalničke ranjenike obolele od kolere.
-Kada je počeo Veliki rat, Ledi Pedžet napušta Veliku Britaniju koja se takođe nalazila u ratu, oca generala, tri brata oficira, a sva trojica su mobilisani i poslati na ratiše, majku koja vodi dve ratne bolnice, te uprkos protivljenju svoje moćne porodice, dolazi u unesrećenu, slomljenu, napaćenu i izmučenu Srbiju, u najtežem trenutku, novembra 1914, za vreme žestoke Austrougarske ofanzive, kada se činilo da se Srbija nalazi na pragu propasti – naglasila je Marija Miketić.
Predsednik UBNOR-a Ranko Spalević, govorio o neophodnosi negovanja kulture sećanja,
Udruženje „Stara Bežanija“, prema rečima Spalevića, uz pomoć Grada Beograda redovno održava veoma posećene radionice posvećene žrtvama ratnih stradanja, među kojima su i stradalnici čija su tela pokopana u Belanovića rupi na Bežaniji.
Donedavno je to bilo potpuno zanemareno stratište u koje su dovožena tela žrtava logora na Starom sajmištu za vreme Drugog svetskog rata.
Spalević se zahvalio opštini Novi Beograd koja je pružila podršku Udruženju da se područje Belanovića rupe adekvatno uredi i institucionalno zaštiti.
Program Memorijane večeri na Novom Beogradu vodila je Sanja Batar, a štićenik Zavoda za vaspitanje dece i omladine Beograda, sedamnaestogodišnji N.S, uručio je književnici Mariji Miketić svoj rad sačinjen na radionici posvećenoj Prvom svetskom ratu. Inspiracija za taj rad bila je upravo Ledi Pedžet, dok su njegovi drugari iz Zavoda, napravili Novogodišnje čestitke koje je N.S. podelio učesnicima sinićne tribine.
