U mnoštvu fotografija brutalističke arhitekture sa svih meridijana, boja, kompozicija i razmera su ovog puta bile smernice za podrobniju analizu.
Od svog nastanka kao nusprodukta pokreta modernizma tokom 50-ih godina prošlog veka pa sve do danas, brutalističke zgrade, u arhitektonskom diskursu, ostaju popularna tema za diskusiju.
Jedan od mogućih razloga za ovako dugotrajnu aktuelnost jeste i to što su zahvaljujući svojim sirovim betonskim strukturama i dramatičnim senkama, brutalističke zgrade obično veoma fotogenične.
Doživljavanje arhitekture je svakako prostorna i fizička stvar. Međutim, naše razumevanje mnogih zgrada, zbog praktične nemogućnosti da mnoge od njih širom sveta vidimo uživo, potiče iz fotografija.
Fotografi brutalističke arhitekture, uz vizuelne i kompozicione tehnike, kao i uz izbor tematike, uspeli su da kreiraju izuzetno raznolike narative o ovom veoma evokativnom arhitektonskom stilu, piše ArchDaily.
Prisustvo i odsustvo boje
Prilikom fotografisanja brutalističke arhitekture, usmereni na formu i materijalnost, neki fotografi biraju da ne rade u boji, dozvoljavajući arhitektonskim elementima brutalističke arhitekture da zauzmu centralno mesto, pored toga što na ovaj način ističu veoma dramatične uzajamne igre senke i svetlosti.
U seriji fotografija Spaces for Winds, fotografa Alekseja Koženjkova, brutalistička arhitektura Beograda predstavljena je sličnim osećajem naglašene razmere.
Jedna od fotografija stambenog kompleksa poznatog kao Televizorke, prikazuje i jednu usamljenu osobu sa pogledom na balkone objekta, dok druga fotografija snimljena u kuli Geneks, prikazuje i hodajuću figuru u prvom planu nad kojom se nadvija masivno okno lifta.
Nivo ulice se uglavnom ignoriše u korist postavljanja cele zgrade u kadar.
Brutalizam kao arhitektonski stil neretko je bio kritikovan zbog svoje monumentalnosti i nebrige o ljudskim proporcijama.
Imajući u vidu sve prethodno pomenuto, može se reći i da je fotografija brutalističke arhitekture kriva za ovakvu sliku o ovom stilu, s obzirom na to da se nivo ulice uglavnom ignoriše u korist postavljanja cele zgrade u kadar.
Fotografija možda ne nudi mnogo informacija o obliku objekta, ali daje uvid u svakodnevne aktivnosti koje se u njemu odvijaju.
Pristup širok kao i same zgrade
Naravno, kada govorimo o značenju prikupljenom iz fotografija, logično je da u tom slučaju uvek postoji i određeni sloj subjektivnosti.
Ipak, ono što je očigledno u fotografiji brutalističke arhitekture, od boje, kompozicije i razmere, do zaista – ljudskog elementa, jeste da su pristupi fotografiji široki kao i same zgrade.
