Istog dana otvorena deonica auto-puta, Terazijski tunel i prvi dragstor.
Most „Gazela”, deonica Auto-puta bratstva i jedinstva, Terazijski tunel i prvi dragstor u našem gradu koji je radio 24 sata otvoreni su na današnji dan 1970. godine. Crvenu vrpcu presekao je predsednik nekadašnje države Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josip Broz Tito, a otvaranju su prisustvovali njegova supruga Jovanka, ceo korpus političara i gradonačelnik Beograda Branko Pešić, čijom zaslugom je mnogo toga i završeno do kraja.
Izgradnjom ovih saobraćajnica, ali i moderne prodavnice, Beograd je u potpunosti promenio lice i pokazao da je i u to vreme bio jedina metropola na Balkanu.
Koliko su tada gradski i republički čelnici bili vidoviti može se videti i sada, 55 godina od otvaranja. Jer „Gazela”, auto-put i Terazijski tunel i dalje predstavljaju saobraćajnu kičmu prestonice. Važni projekti poput „malog metroa”, između Parka Luke Ćelovića i Bulevara despota Stefana, novog mosta na Savi, pruge ka Surčinu, metroa… obeležiće našu budućnost, ali dok oni ne budu završeni, ovo će i dalje biti tri ključne tačke za saobraćaj u gradu.
Most „Gazela” i danas je reper saobraćanih gužvi. Ako je na „Gazeli” i Mostarskoj petlji saobraćajni krkljanac, onda sigurno ni u drugim delovima grada nije velika prohodnost. Ova „savska ćuprija”, kombinacija grednog i lučnog mosta, tada građevinsko čudo, građena je od 1966. do 1970. godine kao deo gradskog auto-puta i Auto-puta bratstva i jedinstva.
Postoji priča i da se drugarica Jovanka, dok je obilazila radove, u čudu pitala kako most može da stoji bez stubova. Priča se i da je imenu ćuprije kumovao profesor Đorđe Lazarević, predsednik konkursne komisije za gradnju, koji je rekao da će „ovaj most preskočiti Savu kao gazela”.
Svečanost otvaranja mosta pratili su tada naši novinari Borko Gvozdenović i Bogdan Trbojević. Oni su izvestili da je Tito na Mostarskoj petlji presekao vrpcu, da bi se potom kolona automobila praćena špalirom građana uputila do hotela „Nacional”, gde je organizovana velika proslava. Predsednik gradske skupštine Beograda, po sadašnjem gradonačelnik, Branko Pešić održao je govor. On je istakao da je predsednik Tito uveličao slavlje, ali i da je podržao inicijativu za izgradnju auto-puta i lično se zalagao da se taj projekat ostvari. Pešić je rekao da je površina auto-puta i „Gazele” oko 482.000 kvadratnih metara, što je jednako celokupnoj površini puta Beograd – Novi Sad, i istakao da su u izgradnji ovih saobraćajnih objekata učestvovali zajednički federacija, SR Srbija i Grad Beograd. Grad je pomogao sa 60 odsto sredstava, federacija sa 22, a Srbija sa 18.
Kao je pisala „Politika” te 1970. godine, „Gazela” je sa prilaznim vijaduktima dugačka 1.610 metara. Čelična konstrukcija iznad reke duga je 475 metara. Most je širok oko 26 metara i ima šest saobraćajnih traka. Izgradnju mosta za koji je utrošeno oko 18 kompozicija čeličnih konstrukcija isporučenih iz „Goše” organizovala je Direkcija za izgradnju mostova, a projektovao ga je Milan Đurić, profesor Građevinskog fakulteta. „Gazelu” je izgradilo Građevinsko preduzeće „Mostogradnja”.
Ali nije Tito taj dan samo presekao crvenu vrpcu na Mostarskoj petlji. Zajedno sa svitom političara stigao je i do Terazija gde je svečano otvorio tunel, a onda peške prošao kroz njega. Na kraju tunela sačekale su ga devojke sa cvećem i projektanti da bi se potom svi uputili u podzemni pešački prolaz između ulica Nušićeve i sadašnje Dečanske (tada Moše Pijade), gde je otvoren prvi dragstor koji će raditi non-stop. U tom, šestom izgrađenom pešačkom prolazu Tito se, kako su zabeležili naši novinari, zadržao duže vreme. Posebno je, kao pasionirani amater fotograf, ostao razgledajući foto-aparate, zatim je zastao pored automata za prodaju toplih napitaka, sendviča, pogačica… a kraj izloga sa bižuterijom, koja je bila prilično jeftina, prokomentarisao „ovo mora da je od čistog zlata”.
Tunel koji je promenio vezu starog i novog dela grada
Puštanjem Terazijskog tunela u saobraćaj u potpunosti se promenila veza između starog dela grada sa Novim Beogradom i Zemunom. Graditelj i idejni projektant ovog tunela dugačkog oko 250 metara je „Tunelogradnja”. Tunel su projektovali inženjeri Vojislav Terzić i Milosav Vidaković, a projektant arhitektonskog dela je Branko Ajvaz. Plafon u tunelu obložen je aluminijskim trakama koje su stigle iz zagrebačkog preduzeća „Top”, dok je oker pločice koje i sada stoje na zidovima isporučilo preduzeće „Keramika”.
Glavni projektant pešačkog prolaza u Nušićevoj ulici, koji se prostire na oko 1.700 kvadrata, jeste arhitekta Ljubomir Profirović.
Konstrukcija izdržala 1.100 tona
Provera izdržljivosti mosta „Gazela”, kako je pisala „Politika”, izvršena je noć pre puštanja u rad – 3. decembra. Ovaj most dužine oko 1.700 metara bio je opterećen sa oko 1.100 tona tereta. Njegovim trakama prošla su 24 kamiona sa prikolicama natovarenim cementom, peskom, hladnom asfaltnom smesom. Glavni rukovodilac ove generalne probe bio je Milan Radojković, profesor ispitivanja konstrukcija sa Građevinskog fakulteta. Svaki kvadratni metar bio je opterećen sa 300 kilograma. To odgovara težini od 1.100 automobila koji se odjednom nađu na konstrukciji mosta.
Most je ispitivan u tri faze sa opterećenjem od 30, 60 i 100 odsto. Proveri mosta prisustvovali su i prof. Milan Đurić, njegov projektant, i graditelji „Mostogradnje”.
