U novobeogradskoj Blok galeriji, Jurija Gagarina 221, petak, 15. decembra, s početkom u 19 časova, biće otvorena izložba PROŽDIRAČI SVETOVA, autorke DUNjE BRANOVAČKI.
Dunja Branovački (1985, Senta) osnovne i master studije je završila na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, student je doktorskih studija na Akademiji u Novom Sadu. Od 2013. godine radi na departmanu za Grafičko inženjerstvo i dizajn na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Član je UPIDIV-a od 2014. i SULUV-a od 2022. godine.
U predgovoru kataloga stoji:
“ Proždirači svetova”
Zamišljam tamu, baršunasto bogatu, i po njoj rasute zvezde. Kap krvi iz koje bujaju crveni korali. Crnu pticu u letu. Krv na snegu. Vetar u krošnjama. Varnicu u noći. Pepeo, korenje, šake pune zemlje. Crno pero nošeno vetrom, oko koje nepomično zuri. Oko, veliko kao zvezda. Još ptica, još snega. Nešto hrapavo. Nejasan nemir, osećaj kao da stojim na ivici. Šum. Otkucaji srca velikog kao svet. Tanka nit crvenog konca pruža se kroz tamu.
Serija kolaža svojim pojednostavljenim oblicima i svedenom paletom boja priča najstarije priče: o svetlosti i tami, krvi i poreklu zvezda. Trosjtvo crvene, bele i crne boje iz scene u scenu prikazuje mistična bića zabavljena sopstvenim ritualima i ciklusima rađanja, rasta, propadanja i smrti. Ovaj svojevrsni bestijarijum je predlog nove i lične mitologije, koja se neumitno oslanja na mitologije koje su joj prethodile. Preuzimanjem simbola koji se često sreću u mitovima o stvaranju sveta (jaje, kornjača, drvo, seme, krv, oko, šaka) i njihovim ponavljanjem, otkrivamo formule pomoću kojih počinjemo da uspostavljamo red u haosu koji nas okružuje.
Ovi radovi bave se pitanjem mogućnosti novih mitologija, i koliko je uopšte moguće napraviti otklon prema nečemu što je novo, a što bi u isto vreme komuniciralo i sa dubokim potrebama i strahovima ljudi. Da li u savremenom društvu postoji ovakva potreba? Ko smo mi? Koliko su nam bliski simboli koji izviru iz tame, i da li njihov iznenadni bljesak ili uporno ponavljanje mogu da ostave neki trag u onome što smatramo svojim ja? I da li će taj trag biti površinska ogrebodina ili rana, neočekivano duboka?
Tekstilni kolaži napravljeni od mešavine novih i starih materijala zamišljeni su kao mogući artefakti rituala nove mitologije, objekti koji se kao nosioci sećanja postavljaju iza osobe koja je odabrana da priča priču. U zavisnosti od rasporeda ovih objekata na zidu, menja se i priča. Za ove radove bitna je tekstura i taktilnost starih komada platna koji svojom veličinom i oblikom sugerišu konačni izgled kompozicije. Delovi tekstila obojeni rđom, lišćem, cvećem, kao i delovi tekstila istanjeni od dugogodišnje upotrebe pa zatim krpljeni, prekrajani i sečeni za neke nove svrhe sugerišu tihu upornost u trajanju.
U tami među zvezdama bezimena stvorenja stvaraju i proždiru čitave svetove. Potreba da se beskrajna tama sagleda i objasni poprima različite oblike ali nikada ne nestaje u potpunosti. Obrasci ljudskog ponašanja se vrte u krugu, izražavajući stare potrebe i strahove na nove načine.
U svojim radovima proučava stvarna i izmišljena čudovišta, prirodu, zbirke, maske, vizuelne liste i kabinete čudesa.Dunja Branovački“
Izložba će biti otvorena do 27. decembra 2023.g.
