U njemu je odsela i Elizabeta II, a “kod Juge” na Novom Beogradu je bilo mesto susreta mnogih: Prodat nekadašnji simbol SFRJ

Najveći i najmoderniji hotel nekadašnje države prodat je juče privatnoj kompaniji

Zemunci i Novobeograđani koji žive sa dunavske strane Novog Beograda još od 1969. godine imaju orjentir koji je postao nešto kao i šifra koju oni koji žive u ovom delu grada razumeju. Taj orjentir i šifra je „Juga“. Ako pitaju gde ste pošli u šetnju dovoljno je reći: „Idem do Juge“. Ako treba da objasnimo nekome gde stanujemo i na kojoj autobuskoj stanici da siđe, dovoljni je reći: „Kod Juge“. Hotel Jugoslavija, Juga za Zemunce i Novobeograđane, bio je jedan od najznačajnijih objekata tokom planiranja Novog Beograda. Velelepni hotel, simbol posleratne nade u bolju budućnost, sagrađen je na desnoj obali Dunava. Radovi na izgradnji hotela započeti su još 1948. godine uz pomoć omladinskih radnih brigada koje su tada, u saradnji sa građevinskim firmama, izvedele komplikovano fundiranje na armiranobetonskoj ploči u koju je ugrađeno oko 3.800 kubnih metara betona. Betoniranje je trajalo dvanaest uzastopnih dana kada je i završena čitava armiranobetonska skeletna konstrukcija.

Međutim, radovi su zaustavljeni 1949. godine usled političke i ekonomske krize izazvane razlazom SFRJ sa Sovjetskim Savezom i zemljama Varšavskog pakta.

Radovi na izgradnji hotela su nastavljeni tek 1960. godine, po izmenjenom projektu, koji je izradio arhitekta Lavoslav Horvat sa Mladenom Kauzlarićem i Kazimirom Ostrogovićem. Hotel je građen punih šest godina (1961–1967).

Najveći i najmoderniji hotel Jugoslavije otvoren je 31. jula 1969. godine, a enterijer je urađen po projektima beogradskih arhitekata: Milorada Pantovića, Ivana Antića, Mirka Jovanovića i Vladete Maksimovića.

Hotel je krasio tada najveći luster na svetu sa 40.000 Svarovski kristala, imao je preko 1000 soba, bazen, restorane pa čak i pansion za pse.

Ovaj simbol uspešne socijalističke zemlje koristio je tadašnjoj vlasti kao vizuelna reprezentacija napretka i modernizma. U hotelu Jugoslavija su odsedali svi najznačajnihi gosti glavnog grada – kraljica Elizabete II, čuveni nemački kancelar Vili Brant, astronauti Nil Armstrong i Baz Oldrin kao i američki predsednici Ričard Nikson i Džimi Karter.

Posle raspada Jugoslavije i nesrećnih devedesetih stavljena je simbolična tačka na ono što je ovo zdanje nekada bilo i šta je predstavljalo. U noći između 7. i 8. maja 1999. godine pogođeno je njegovo zapadno krilo.

Smeliji Zemunci i Novobeograđani još te noći su izašli na ulicu da vide šta je ostalo od mesta u čijoj su luksuznoj sali u neka srećnija vremena slavili Nove godine i venčanja.

Hotel Jugoslavija je ostao da stoji i ponovo počeo da sa radom krajem 2013. godine.

Juče je, zajedno sa ogromnim građevinskim zemljištem na kome stoji, prodat za preko 3 milijarde dinara.

Dok Hotel Jugoslavija odlazi u istoriju, sa njim putuju i sva sećanja onih koji su ga koristili kao orjentir, kao mesto za okupljanje, mesto za proslave i veselja. Odlaze i uspomene na neka ružna vremena kada se on izbegavao a njegove ruševine posmatrale sa setom.

Tagovi

Pročitajte još:

Free Porn