Pre demontaže Starog savskog mosta na novobeogradskoj obali gradiće se privremeni gradilišni plato

Uklanjanje lučne konstrukcije neće početi sledećeg meseca. – Za izgradnju gradilišnog platoa biće potrebno između tri meseca i pola godine.

Uklanjanje Starog savskog mosta neće početi sledećeg meseca, a kako sada stvari stoje, pitanje je da li će taj posao uslediti uopšte ove godine. Jer, kako za naš list kaže inženjer uključen u projekat, najpre treba da se izgradi privremeni gradilišni plato na levoj obali Save za koji će biti potrebno između tri meseca i pola godine. On će zauzimati oko 20.000 kvadratnih metara između Starog savskog i Brankovog mosta, odnosno prostor između FK „Brodarac” i Save. Na tom gradilišnom platou, za koji je podnet zahtev za izdavanje građevinske dozvole, tvrdi on, obavljaće se sav posao u vezi sa demontažom starog i montažom novog većeg mosta na mestu gde je danas zelena lučna konstrukcija prepoznatljiva u memoriji prestonice čijem rušenju se, otkad je najavljeno, protivi deo javnosti.

– I projektovanje i izgradnja gradilišnog platoa je izuzetno zahtevan posao za koji je, prema mojim procenama, potrebno pre pola godine nego tri meseca. Na tom zemljištu biće pobijeni šipovi i ono nasuto tucanikom. Ceo taj prostor je detaljno ispitan i snimljen, teren, vegetacija, parterno uređenje, Spomenik žrtvama genocida na Starom sajmištu biće zaštićen, i kada posao bude okončan sve mora da se vrati u prvobitno stanje – kakvo je sada. Sve se radi i prema uslovima gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture i sve mere predostrožnosti biće primenjene – objašnjava naš sagovornik.

Do privremenog gradilišnog platoa baržama Dunavom i Savom stizaće delovi novog mosta na poziciju na kojoj će biti mesto za barže. Novi most, kaže inženjer, imaće 6.500 tona, deset puta je teži od postojećeg, dužina mu je 200 metara, gotovo dvostruko više od Starog savskog, i na gradilišnom platou biće montiran. U komadu će, dodaje, potom biti prenet na stubove.

– Sastavljen će, čeličnom konstrukcijom, koja će biti postavljena upravno na reku i neće ugroziti plovni put, biti privučen dvadesetak metara od obale na reci. Na to mesto će doći barže kojima će onda otploviti do stubova na kojima će biti postavljen. To je ogroman podvig. Isti postupak biće primenjen i kod demontaže Starog mosta čiji će središnji deo biti skinut u komadu, neinvazivnim metodama – objašnjava sagovornik.

On tvrdi da je projekat za demontažu postojećeg mosta završen, sledi mu kontrola, dok je projektovanje novog mosta pri kraju.

Sve ove tvrdnje „Politika” je pokušala da proveri u Gradskoj upravi, ali odgovore nismo dobili. U kabinetu gradonačelnika rečeno nam je da će on o mostu govoriti sledeće nedelje na konferenciji za medije.

Da demontaža Starog savskog mosta neće početi u junu, kako je ranije najavljivano iz grada, potvrdio je nedavno i gradonačelnik Aleksandar Šapić. On je ukazao da će uklanjanje starog i izgradnja novog mosta biti usklađeni sa dinamikom gradnje tunela od Savske do Dunavske padine jer, kako je kazao, novi most nema istu svrhu bez budućeg tunela.

Da država i grad nemaju nameru da odustanu od uklanjanja zelenog lučnog mosta i izgradnje novog, naročito je postalo jasno krajem prošle godine kada je obelodanjeno da će se Srbija zadužiti za oko 80 miliona evra da bi uklonila postojeći most i podigla novi. Ugovor o tom zajmu osiguranom kod „China Export & Credit Insurance Corporation” vlada je potpisala sa grupacijom „BNP Paribas”. Ali, to nije cela suma predviđena za ove namene jer je vrednost posla, projektovanje i izgradnja, 94 miliona evra, a to je iznos koji će biti plaćen izvođaču radova kineskoj kompaniji „Pauer Čajna”. Iz kredita se, kako je predviđeno, finansira maksimalno 85 odsto od ukupne vrednosti posla.

– Ta suma nije planirana samo za demontažu starog i izgradnju novog mosta, nego i za pristupne saobraćajnice u dužini od oko 400 metara, od budućeg kružnog toka u Karađorđevoj ulici do mosta i od mosta do novog kružnog toka na novobeogradskoj strani – precizira inženjer uključen u projekat.

Projektovanje je, kako smo i ranije pisali, povereno Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, „Mostogradnji”, „Milenijum timu” i „IO Design Enterprise” iz Beograda, što se dugo tajilo. Idejni projekat uradio je Saobraćajni institut CIP na osnovu prvonagrađenog rešenja sa arhitektonskog konkursa za rekonstrukciju mosta iz 2017.

Tri godine ranije bilo je jasno da će Stari savski most dobiti po dve trake sa obe strane, zasebne konstrukcije pripojene mostu, na osnovu Prostornog plana područja posebne namene za „Beograd na vodi”. Da postojeći most takav više neće biti, izvesnije je bilo 2016. kada je tadašnji gradonačelnik Siniša Mali najavio da će lučna konstrukcija biti očuvana, ali da će budući most većeg kapaciteta imati dva nivoa. Proleće 2017. pokazaće da ni to nije bio konačan plan za ovaj most jer je tada otkriveno da će se umesto njega graditi potpuno novi. Tome su se deo stručne javnosti i građani usprotivili, osporavajući tvrdnje nadležnih da je obnova postojećeg mosta nemoguća i da veći kapacitet ne bi izdržali drveni šipovi na kojima je on podignut. Od tada do danas traje gotovo neprestana diskusija i polemika argumentima za uklanjanje mosta i protiv toga.

Selidba sa lokacije na lokaciju, a i dalje nad vodom
Teško je setiti se svih najava i dešavanja u prethodnih nekoliko godina, a koje se tiču sudbine starog mosta. Ali, jedna od pamtljivijih epizoda bila je kada je grad pre nekoliko godina sproveo i anketu o selidbi zelene lučne konstrukcije na drugu lokaciju. Kada je anketa bila u toku, gradski čelnici uveravali su da među glasovima vode oni za preseljenje između Novog Beograda i Ade Ciganlije i oni za selidbu na prostor između Zemunskog keja i Lida. Umesto toga, naknadno, grad objavljuje da je odlučeno da most ode na suvo, kao skulptura na Ušću. Ni to nije bilo definitivno. Pre oko dve godine iz grada je poručeno da će demontaža Starog savskog početi 2022. i da će biti prebačen na privremenu lokaciju na Paliluli i da će se naknadno odlučiti šta će biti sa njim. Gradonačelnik Aleksandar Šapić je u više navrata naglašavao da ne razmišlja o tome šta će sa mostom biti posle uklanjanja.

Jedini drumski most u toku okupacije
Zeleni lučni most postavili su Nemci posle rušenja Most kralja Aleksandra Prvog koji je stradao u aprilskom bombardovanju 1941. godine. Tada je bio jedini drumski prelaz na Savi u Beogradu i podignut je kao privremeni most. Lučna saobraćajnica sa osam stubova u toku okupacije nosila je naziv „Princ Eugen”, a posle rata žitelji prestonice prozvali su ga Nemački most. Od nacističkog miniranja 1944. spasao ga je učitelj Miladin Zarić. Tramvajski je postao osamdesetih godina. Pre desetak godina Skupštini grada podnet je predlog da most ponese Zarićevo ime, ali od toga nije bilo ništa, a pre nekoliko meseci na stubu na novobeogradskoj strani mosta Zarić je dobio mural u akciji koju su organizovali PSG i petnaestak organizacija uključenih u odbranu ove saobraćajnice.

Tagovi

Pročitajte još: