Da podzemni kontejneri nisu otišli u istoriju i da će i ubuduće imati jednu od glavnih uloga u razvrstavanju i reciklaži otpada pokazuju i dugoročni gradski planovi. Prema tim planovima koje je usvojila Skupština grada, podzemni kontejneri biće postavljeni na svim centralnim opštinama da bi sugrađani imali mogućnost da odmah razvrstavaju otpad. U podzemne kontejnere moći će da bacaju odvojeno mešoviti otpad od onoga namenjenog za reciklažu poput stakla, papira, kartona, metala i plastike. Do sada su planovi predloženi za Stari grad, Savski venac i Vračar, a nedavno i za Novi Beograd. U narednih deset godina u Novom Beogradu bi na 643 lokacije trebalo da se ugradi više od 2.700 podzemnih kontejnera.
– Postavljanje kontejnera za reciklažni otpad predstavlja prioritet grada kada je reč o unapređenju sistema upravljanja otpadom, a izrada plana je prvi u nizu koraka uvećanja selekcije i reciklaže otpada. Prednost u centralnim zonama biće upravo u postavljanju tih kontejnera za reciklažu jer to će poboljšati ekološko stanje u prestonici, a i omogućiće svim korisnicima komunalnih usluga da selektuju otpad – kažu u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine koji je pokrenuo izradu ovog plana utemeljenog na dva zakona – Zakonu o upravljanju otpadom i Zakonu o komunalnim uslugama, a proistekao je iz Strategije upravljanja otpadom za postavljanje podzemnih kontejnera za selekciju i reciklažu otpada do 2029. godine i Lokalnim planom upravljanja otpadom grada Beograda od 2021. do 2030.
Osnovni cilj ove strategije jeste da se reši problem otpada na mestu nastajanja i da se poveća iskorišćavanje otpada za reciklažu.
– Prema našim procenama, u Novom Beogradu bi trebalo postaviti 2.647 podzemnih kontejnera. Ali pošto je raspored mreža podzemnih instalacija (voda, struja, gas, telekomunikacije, toplovod…) i saobraćajnica takav, postoji mogućnost da se ugradi njih 2.740 uključujući postojeća 453 za komunalni i reciklažni otpad – rekli su u sekretarijatu.
Kada je reč o Starom gradu, plan je da u narednih deset godina na ovoj opštini bude ukupno 835 podzemnih kontejnera na 160 lokacija, na Savskom vencu 855 na 246 mesta, a na Vračaru 609 na 155 lokacija.
Za sada je ovo deo plana, ali realizacija zavisi od nekoliko faktora – buduće izgradnje određenih objekata, blizine saobraćajnica, ali i zdanja i površina pod zaštitom… Na osnovu toga određivaće se i takozvane mikrolokacije gde bi podzemni kontejneri mogli da budu izgrađeni.
I ostale centralne opštine dobiće ovu vrstu plana, a jedan od ciljeva je, kako kažu u sekretarijatu, da se usavrši i aplikacija koja bi svakom sugrađaninu omogućavala da zna gde i kako može da odloži otpad predviđen za reciklažu koja ima svoju prednost u odnosu na tretiranje ostalog komunalnog otpada jer predstavlja mogućnost ponovnog korišćenja otpadnog materijala koji mogu da se koriste više puta kao metal, staklo i papir.
Prednosti podzemnih kontejnera u odnosu na druge posude za otpad su u tome što su oni veći, što se prazne dva puta sedmično i to uglavnom noću kada ima manje saobraćaja, što iz njih ne curi sadržaj u okolno zemljište, iz njih se ne rasipa smeće niti se šire neprijatni mirisi.
Afera i hapšenja
Prvih 155 podzemnih kontejnera u gradu postavljeno je 2010. godine. Ali naredne godine u septembru isplivala je afera oko nabavke 1.800 podzemnih kontejnera. Tada je posao nabavke kontejnera nezakonito dodeljen firmama „Blok” i „Blagojevica”. Zbog nezakonite nabavke kontejnera, ali i posla uređenja prostora oko kontejnera koji nikada ove dve firme nisu uradile, „Čistoća” je pretrpela štetu od oko dvesta trideset miliona dinara. Zbog ove afere pet osoba je bilo uhapšeno.
Izvor: Politika
